Пре извесног времена објављена је вест о протесту жена Малог Зворника испред филијале пио у Пријепољу, које су увече заспале као домаћице и супруге радника а пробудиле се као земљораднице са просечним дугом од 1,5 милиона динара по основу неизмирених доприноса за пио. Закључак новинског текста је био да нико, па ни филијала пио у Пријепољу испред које је организован протест, не зна о чему се ради, што је директно противно прописима матичне евиденције и здравом разуму.

У филијали Шабац је тешко болесни мушкарац, који није могао да овери здравствену књижицу због наводног дуга за пио, за који није знао, претио да ће скочити са зграде филијале уколико му не овере књижицу. Делегација на челу са бившим директором Владимиром Станковићем похитала је у Шабац да смири осигураника и реши проблем. Ово је био сигнал да се ради о великом проблему јер надмени и бахати Станковић никада није обраћао пажњу на такве ситнице као што је живот осигураника, нити је са толиком предусретљивошћу хитао да проблем реши, чак ни онда када је био у његовој надлежности.Све то је указивало да се ради о великом проблему, који више не може да се прикрива.

У питању је системска појава ретроактивног превођења незапослених лица у статус земљорадника, без њиховог знања.

Ово је само продужетак процеса који Фонд ПИО по службеној дужности спроводи годинама,манипулишући подацима матичне евиденције. Манипулација има много појавних облика, а због непознавања материје и затворености система, осигураници немају сазнања о промени категорије осигурања, о периоду у коме им је наметнут статус земљорадника, ни о висини дуга на име неплаћених доприноса за пио. Ово последње сазнају тек при подношењу захтева за пензију, када им се наложи да прибаве пореско уверење о плаћеним доприносима по основу бављења пољопривредом и кад се нађу пред свршеним чином да дугују по неколико стотина хиљада динара са законском затезном каматом, иако се никада нису бавили земљорадњом.

Ради бољег разумевања, покушаћу на примерима да објасним, на који начин се становници села доводе у дужничко ропство код Фонда ПИО. Највише заступљен и најједноставнији метод је пријава на земљорадничко осигурање почев од 1.01.1986.године. Дакле, иако се Закон о ПИО примењује на све категорије осигураника: запослене, самосталне делатности и земљораднике, иако су рокови за пријаву на осигурање стриктно прописани наведеним законом, у пракси сепријављивање не врши у складу са законом, него у складу са „вишим интересом“, који сигурно није јавни интерес јер да јесте, знало би се ко га дефинише и због чега.

Шта значи ретроактивно пријављивање на земљорадничко осигурање? То значи, да ако је становник села свој први радни однос засновао код послодавца и био у осигурању Фонда запослених, сваки пут кад му престане радни однос из било ког разлога, аутоматски ће по службеној дужности у периоду незапослености бити пријављен на земљорадничко осигурање без свог знања. Ово Фонд чини по службеној дужности и без обавештавања лица које пријављује.

Кад „новопечени земљорадник“, који се никада није бавио земљорадњом и који нема обрадиво земљиште, већ искључиво кућу и окућницу, нађе други посао, послодавац га по прописима о матичној евиденцији пријављује на осигурање у законом прописаном року, а Фонд га по службеној дужности одјављује са земљорадничког осигурања. Сам осигураник нема појма о наведеним променама, нити да је нпр. 3 године од 1988. до 1991. год. био у земљорадничком осигурању и да је за то време редовно задуживан доприносима за пио, већ сматра да је био ван радног односа и да никоме ништа не дугује. У том уверењу остаје све до краја радног века. Када на крају радног века поднесе захтев за пензију, добија обавештење да дугује нпр. 500.000,00 дин. са законском затезном каматом почев од 1986. год. и пошто нема пара да измири дуг, принуђен је да потпише изјаву да пристаје да му се одбија 1/3 пензије до коначне исплате дуга.

Међутим, ту није крај јер се углавном ради о ниским зарадама код којих се уместо припадајућег износа пензије одређује најнижи гарантовани износ. И овде је направљена разлика између најнижег износа пензије осигураника запосленог и осигураника земљорадника. Најнижи износ пензије бившег запосленог износи око   13.000,00 дин. а најнижи износ пензије земљорадника износи око 10.000,00 дин. Законом о ПИО је прописано да се најнижи износ пензије одређује према претежном стажу. Дакле лице из наведеног примера, које је ретроактивно пријављено на земљорадничко осигурање, има претежни стаж у радничком осигурању али му се вештом манипулацијом одређује најнижи износ земљорадничке пензије.

На који начин? Тако што се уместо стриктне примене законске одредбе о претежном осигурању у пракси ова одредба слободно тумачи као последње осигурање. Иако није ни претежно, ни последње осигурање овај став се темељи на чињеници да се неоснована уплата доприноса за земљорадничко осигурање врши као последња па се сходно томе, земљорадничко осигурање које је фингирано узима као последње и одређује најнижи износ пензије од 10.000,00 дин. уместо од 13.000,00динара.

Дакле, не само што се фингира земљораднички стаж и утврђује непостојећи дуг по основу доприноса за пио, не само што се зарачунава затезна законска камата на недуговано, него сеодређује и најнижи износ пензије супротно одредбама закона о претежном стажу.

То, преведено на језик математике, изгледа овако: уместо да се бившем запосленом пензија одреди у износу од 13.000,00 дин. фондовском гимнастиком се одређује најнижи износ пензије од 10.000,00 дин. као да је био земљорадник, а онда обрачунава дуг са каматом и одбија 1/3 пензије од дана остваривања права па за убудуће, можда и до краја живота, па тако уместо 13.250,00 дин. прима 6.500,00 дин.

На тај начин бивши радник који живи на селу бива доведен у заблуду да дугује Фонду доприносе иако се није бавио земљорадњом, бива преварен да потпише изјаву да му се од пензије одбија 1/3 износа и опљачкан, јер му се уместо 1/3 одбија 1/2 пензије.

Оштећени корисници пензија наравно знају да нешто није у реду али су беспомоћни јер нигде не могу да добију објашњење о чему се ради.

Илустративан је пример из недавне праксе кад је старосни пензионер од 70 година живота био принуђен да крене на пут из источне Србије по жестокој врелини од 40 степени у хладу, да би потражио правну помоћ. Одмах са врата, онако уморан, знојав и задихан рекао ми је уместо поздрава: „Много журим, морам одмах да се враћам, за сат времена морам да ухватим превоз. Дошао сам код тебе само да ти кажем да знам да ме краду, а ти да откријеш како. Нису ми важне паре, нећу да ме праве будалом!“

Овај корисник је пре пензионисања био НК радник, неука странка, што доказује да је наш сељак мудар и да одлично расуђује и рачуна боље на плајвајз него органи Фонда на компјутеру, али је немоћан да своје основане сумње докаже и да се избори са зидом ћутања запослених у Фонду, којима је објашњено да се ретроактивно пријављивање на земљорадничко осигурање без знања осигураника врши ради заштите интереса Фонда, одн. ради заштите запослених, како би зарађивали своје плате отимајући пензије од оних који живе на селу.

Као што им је објашњено да је за њих корисно да се одређују нижи погребни трошкови за земљораднике него за запослене јер ће им се од разлике плаћати прековремени рад. Што више земљорадника умре, то је њихов скок зарада већи.

Потпуно је јасно да многи од посетилаца овог портала неће разумети приказани поступак јер га и сама нисам разумела иако сам провела неколико деценија у пензијском и инвалидском осигурању, све док нисам својим очима видела копију пријаве поменутог корисника из источне Србије, који је 30.09.1990.год. пријављен на пољопривреду по службеној дужности са 1.01.1986. године.

Значи, све наводне афере стажа, које се организују с времена на време у Фонду, резултат су различитог става који Фонд заузима у појединим периодима. У једном периоду је став Фонда да се прикупе паре поводом фолклорног стажа, па кад се паре потроше, отвори се друга афера. У другом периоду омогући се ретроактивна уплата стажа који послодавац није уплатио, а онда се поново паре потроше и отвори афера. Заједнички именитељ ових афера је ретроактивна пријава на осигурање,која је у зависности од става Дирекције једном злоупотреба, а други пут заштита интереса Фонда.

Ако се вратимо на жене из Малог Зворника, а оне су само пример како се манипулише подацима матичне евиденције и то не само у случају жена из Малог Зворника, него и из Малог Орашја, Малог Мокрог Луга, Великог Лаола, Велике Крсне и свих малих, средњих и великих села на подручју целе Србије, оне су не само опљачкане, него и дискриминисане у односу на жене домаћице које имају пријављено пребивалиште у граду.

Проблем је комплексан и прети да добије забрињавајуће размере. Ради се о незапосленим женама осигураника радника који живе на селу али се не баве земљорадњом и нису власнице пољопривредног земљишта. Оне су преко супруга осигуране на здравствено осигурање, на исти начин као жене домаћице које живе у граду, и ту нема ничег спорног, све до момента пензионисања супруга.

Са даном признавања права на пензију бившег радника који живи у граду, доприносе за здравствено осигурање за њега и супругу плаћа Фонд ПИО. По самом закону, обавеза Фонда ПИО је да на исти начин уплаћује доприносе на здравство за све чланове породице пензионера који испуњавају законске услове, а то су углавном жене и деца неспособна за рад због болести.

Фонд ПИО приступа различито уплати доприноса по основу здравственог осигурања кад су у питању радничке породице које живе на селу. Пошто над радом матичне евиденције Фонда ПИО не постоји друштвени надзор и контрола, Фонд ПИО пријављује жене са села ретроактивно на земљорадничко осигурање, почев од 1.1.1986.године. Кад ове жене дођу на шалтер да овере здравствену књижицу, добију обавештење да због дуга по основу доприноса за пио не могу да користе права из здравственог осигурања до исплате дуга. Медији су објавили да су жене Малог Зворника у просеку биле задужене са по 1.5 милиона динара, што значи да ће трајно бити лишене права на здравствено осигурање, јер ко може данас да исплати дуг од 1,5 милиона динара.

Иако медији више не објављују ове алармантне вести да не би узнемиравали јавност, основана је претпоставка да су све припаднице исте категорије ретроактивно пријављене на земљорадничко осигурање, чиме се Фонд ПИО ослободио обавезе уплате доприноса на здравство, а ову категорију становништва увео у по свему судећи трајно дужничко ропство, јер која сеоска породица може данас да измири дуг од 1,5 милиона динара.

У чему је поента? Приликом одласка радника у пензију, Фонд ПИО постаје обвезник уплате доприноса за здравство за пензионера и чланове његове породице који испуњавају услове, а најчешће то је само супруга пензионера. Да би се ослободио обавезе уплате доприноса, Фонд ПИО као надлежни орган за послове матичне евиденције, коме су једино доступни подаци и који сходно томе може да врши манипулације овим подацима, по службеној дужности супруге пензионера пријављује на земљорадничко осигурање, ретроактивно са 1.01.1986. год. и то не по основу бављења земљорадњом, него по основу пријаве пребивалишта на селу.

Безобзирност са којом се руши правна сигурност земљорадника и становника села, нема примера у досадашњој пракси Фонда ПИО, а неосновано задуживање доприносима за пио жена домаћица са села није само економски, здравствени и психолошки удар на ову категорију становништва, него једна,до сада у нашем друштву, незапамћена дискриминација жена са села и потцењивање интелигенције и здравог разума овог дела популације!!!

То се јасно увиђа код парадоксалних ситуација у коме незапосленој супрузи пензионера са пребивалиштем у граду допринос за здравствено осигурање уплаћује Фонд ПИО, чак не представљасметњу ни чињеница да је нпр. она лично власник викендице на селу са обрадивим земљиштем од пар хектара, које може да обрађује лично или да да у закуп. За разлику од ње, незапосленој супрузи пензионера која живи на селу, којој иако има само кућу и окућницу а не бави се земљорадњом, Фонд ПИО обуставља исплату доприноса за здравствено осигурање подношењем фингиране пријаве на земљорадничко осигурање за 10, 20 или 30 година уназад и задужује милионским износима за недуговане доприносе.

Крајње је време да се појава звана земљорадничко осигурање демистификује и утврди да ли ретроактивно пријављивање на осигурање, ретроактивно одузимање инвалидских пензија и ретроактивно признавање стажа лицима која ни дана нису радила у пољопривреди, представљаприкривено али генерално увођење ретроактивног принципа важења закона у пензијском и инвалидском систему, или је изузетак који потврђује правило, иако се односи на хиљаде случајева.

Ово је од значаја, не само због стриктне примене прописа о матичној евиденцији у области земљорадничког осигурања, већ пре свега због увођења друштвене контроле над радом матичне евиденције Фонда ПИО.

До увођења контроле, а за шта још дуго неће бити створени услови, једини начин да се наведене категорије корисника пензија заштите од принудне наплате недугованог доприноса и пљачке трећине пензије, јесте покретање парнице пред судовима редовне надлежности у којима ће се неосновано обогаћење Фонда доказивати неспорним чињеницама о незаконитом уношењу података у матичну евиденцију Фонда.

Адв. Зорица Тршић

www.vaseljenska.com/ekonomija/zemljoradnici-u-duznickom-ropstvu-kod-fonda-pio/

1 глас