• У унутрашње ствари Македоније се енергично мешају државе Запада. Претходни амерички амбасадор у Скопљу, Филип Рикер, контролисао је изборе, а садашњи – Џес Бејли – оптужује премијера Николу Груевског за „недолично понашање“ и подржава опозицију на челу са Зораном Заевом
  • На улазу у шаторско насеље демонстраната који кампују у центру македонске престонице, испред зграде владе, вијоре се три заставе – македонска, америчка и албанска! Судећи по изгледу „становника“ тих шатора, језгро чине „професионални револуционари“ који раде за новац. Много је странаца. Заев и његова партија служе као декоративни елемент непходан да демонстрантима обезбеди политичку позадину
  • Огроман простор на брду, које доминира Скопљем, заузима америчка амбасада. Поред видљивих објеката импресивне величине, зграда амбасаде има још осам спратова под земљом, и саградили су је Американци.
  • Скромна двоспратна зграда амбасаде Руске Федерације, која је смештена између стамбене зграде и хотела у једној споредној улици Скопља, подсећа на моторни чамац наспрам носача авиона
  • Локални новинари верују да је управо у Скoпљу – у оквиру америчке амбасаде – смештена обавештајна јединица, која пресреће телевизијске и радиокомуникације целог балканског региона. Тешко је рећи зашто су Американци за ово изабрали управо Македонију. Можда стога што је над Албанијом и Косовом контрола већ установљена, Румунија, Грчка и Бугарска су ионако у NATO-у, а Србију не желе прерано да иритирају демонстративним активностима

Пише: Леонид САВИН

        ПО ПРОЦЕНИ Мирке Велиновске, једног од водећих политичких аналитичара Македоније, земља је у кризи већ 25 година. Формирање младе државе, која се појавила после разбијања Југославије, иде заиста тешко.

        Друга два дела историјске Македоније (Пиринска Македонија и Егејска Македонија) налазе се у Бугарској и Грчкој. Бугари углавном не признају постојање македонског народа као таквог, а Грци се противе имену нове државе „Македонија“, јер исто име носи највећа област у Грчкој (УН Македонију званично зове „Бивша Југословенска Република Македонија“).

        Друга два суседа – Албанија и „Република Косово“ – не скривају своје претензије на север Македоније, где доминира албанско становништво.

        Понекад се каже да дух „Велике Албаније“ прети Европи. То није сасвим тачно. Пројекат „Велика Албанија“ или „Република Илирида“ изводи се веома успешно – без сувишне буке и уз пријатељско ћутање западних медија.

        Изводи се на рачун Македоније, чију границу са Албанијом контролишу полицајци-Албанци. Албанска заједница постепено обележава територију Балканског полуострва у складу са „великоалбанским“ интересима.

        И, истовремено се појачава информациона офанзива самозване „Републике Косово“. Тако, се ТВ канал РТК 1 из Приштине слободно емитује у Македонији, а жестока антисловенска пропаганда на том каналу је – уобичајена појава.

        Албанско питање у Македонији је – деликатна тема. Процењује се да у земљи са популацијом нешто већом од 2 милиона људи, живи између 17 и 30% Албанаца. Последњи попис становништва је отказан због фалсификовања од стране органа ЕУ и албанске заједнице. О томе су званично извештавале македонске власти.

        У унутрашње ствари земље енергично се мешају државе Запада. Претходни амерички амбасадор у Скопљу Филип Рикер контролисао је изборе, а садашњи – Џес Бејли – оптужује премијера Николу Груевског за „недолично понашање“ и даје подршку захтевима опозиције, на челу са Зораном Заевом (Социјалдемократски савез Македоније).

        Интересантан је састав демонстраната који кампују у центру македонске престонице, испред Владиног дома.

        Прва ствар која сусреће посетиоца на улазу у шаторски градић, су три заставе – македонска, америчка и албанска! Судећи по изгледу „становника“ шатора, језгро чине „професионални револуционари“ који раде за новац.

        Много је странаца. Заев и његова партија овде служе као декоративни елемент, који је непходан да демонстрантима обезбеде политичку позадину.

        Код млађег дела демонстраната издвајају се троцкисти-антиглобалисти, мода која се са Запада шири на Македонију.

        Међутим, већину масе чине људи на чијим се лицима може прочитати потпуно неразумевање онога шта се дешава. Они седе на травњацима и радознало гледају све пролазнике. Стиче се утисак да они овде нису по својој вољи.

        Сам камп чува полиција, која је успоставила патроле на оба краја улице која је блокирана шаторима.

        На тргу испред македонског парламента формиран је камп демонстраната који подржавају владу.

        Разуме се, постојање македонског Мајдана, као и у десетинама сличних акција, организованих у последњих петнаест година у разним земљама света, обезбеђује се помоћу масовних медија који непрекидно бомбардују свест становника Македоније. Издвајају се штампана издања „Слободен печат“ и „Фокус“, телевизије 24 Вести и Alsat, радио 77, као и Удружење новинара Македоније које дефинише формат „правилног“ (антивладиног) погледа на дешавања.

        Познати македонски тв-водитељ Миленко Неделковски каже да је „обојена револуција“ осуђена на пропаст, јер је народ више забринут због спољних претњи па акција демонстраната не наилази на широк одзив. Истовремено, нема могућности за проширење социјалне базе „револуционара“. Све што они могу да ураде је – да наставе да седе испред Владиног дома и изводе свој перформанс, док спонзори дају новац.

        Као и свака новонастала држава, Македонија се сусреће са проблемом националног идентитета. У историјском центру Скопља траје бурна изградња. Већ су подигнути огромни споменици Александру Македнонском и његовом оцу Филипу II. Ту је споменик византијском цару Јустинијану, који је рођен у Тауресиуму – сада малом селу Таор у близини Скопља.

        У исто време у македонској престоници у очи упада наглашено присуство Запада. Иако земља није чланица Европске уније и NATO-а, ЕУ заставе се могу видети на многим местима, а застава Северноатлантске алијансе вијори се на јарболу Генералштаба Војске Македоније. Овим су збуњени не само странци, већ и локално становништво.

        Огроман простор на брду, које доминира градом, заузима америчка амбасада. Поред видљивих објеката импресивне величине, зграда амбасаде простире се на још осам спратова под земљом, и саградили су је Американци.

        Становници Скопља кажу да скромна двоспратна зграда амбасаде Руске Федерације, која је смештена између стамбене зграде и хотела у једној споредној улици, подсећа на моторни чамац наспрам носача авиона.

        Локални новинари верују да је управо у Скoпљу – у оквиру америчке амбасаде – смештена обавештајна јединица, која пресреће телевизијске и радиокомуникације целог балканског региона. Тешко је рећи зашто су Американци за ово изабрали управо Македонију. Можда стога што је над Албанијом и Косовом контрола већ установљена, Румунија, Грчка и Бугарска су ионако у NATO-у, а Србију не желе прерано да иритирају демонстративним активностима.

        У македонској елити, нарочито међу млађим генерацијама, доминира западни утицај.

        Алтернатива засад није видљива. У земљи, на пример, постоје проамеричке НВО, али нема проруских. Штавише, ако руски грађани могу посетити Македонију без виза, македонски грађани су лишени безвизних посета Русији.

        Многи Македонци су заинтересовани за проширење сарадње – културне, научне, економске – са Русијом. Локални закони, који су потпуно либерални, то дозвољавају.

        Истовремено, након распада Југославије и Совјетског Савеза са учењем и употребом руског језика у Македонији се прекинуло. Сада млади људи уче енглески језик. Истина, још увек постоји Институт Конфучије, где може да се научи кинески језик. Сматра се да је то и перспективно.

        Присуство Кине као моћне државе у Македонији је приметно. Пекинг овде гради три аутопута и спреман је да инвестира у друге секторе привреде.

        Свако ко пажљиво погледа на карту, видеће, да чак и без излаза на море Македонија заузима стратешки важан положај у југоисточној Европи.

        У своје време је мудри Ото фон Бизмарк говорио да „онај ко контролише долину реке Вардар – постаје господар Балкана“. А басен реке Вардар заузима – две трећине територије модерне Македоније.

fakti.org/globotpor/zgrada-ambasade-sad-u-skoplju-ima-8-spratova-pod-zemljom-iz-nje-se-prisluskuje-i-srbija

1 глас