ЗАГРЕБ – Словенски филозоф Славој Жижек у великом интервјуу за њемачки тједник Der Spiegel, објављеном под насловом ‘Еуропи је највећа пријетња инерција’, поновно је у једном одговору споменуо Хрватску, цитирајући чак дон Живка Кустића. У уводу интервјуа за Der Spiegel Славој Жижек, чести загребачки гост, представљен је као ‘један од најодважнијих еуропских интелектуалаца и самопроглашени љевичар’, филозоф који је ‘један од најславнијих сувремених мислилаца и културалних теоретичара свијета’. Чињеница да Жижек често долази у Загреб стога се треба валоризирати и у таквом контексту, а очито је да су та гостовања оставила трага и на познатом филозофу с обзиром на то да се све више реферира на догађања у Хрватској када говори за свјетске медије, преноси Тпортал.

Недавно је у интервјуу за LA Review of Books Хрватску споменуо у негативном контексту, као примјер ‘повратка мрачног средњег вијека у Еуропи’, а сада пак у интервјуу за Der Spiegel Хрватску у другачијем контексту, објашњавајући своју идеју нове еуропске ‘водеће културе’ или Leitkultur.

Жижек заговара ново просвјетитељство као одговор Еуропе на исламски фундаментализам те критизира ‘стандардну љевичарску реакцију толеранције и разумијевања’. Жижек сматра да је ‘једино што може спасити либералну демокрацију обнова љевице’, а као темељ тога, као и еуропске доминантне културе, види просвјетитељство које људима омогућава ‘да се виде кроз универзалност’, па сваки појединац може имати више идентитета и паралелно и један након другог.

На питање новинара је ли ‘неограничени индивидуални хедонизам једино чиме се имамо супротставити религијском фундаментализму’, Жижек одговара сљедеће:

– Не, из два разлога. Први је тај да наш противник није заправо религија. Живко Кустић, хрватски гркокатолички националистички свећеник, написао је како је католицизам симбол чињенице да се људи нису спремно одрећи својег националног и културалног наслијеђа – ‘цијелог хрватства’. Такве изјаве показују да то нема везе с вјером и њезиним истинама, него је ријеч о политичко-културном процесу.

Религија је у том контексту само инструмент, индикатор нашег колективног идентитета. Ради се о томе тко контролира већи дио јавности, количини хегемоније коју ‘наша страна’ има. Зато је Кустић одобравајуће цитирао једног талијанског комуниста и његову изјаву да је ‘атеистички католик’. И зато је норвешки масовни убојица Андерс Бреивик, који сам и није претјерано религиозан, спомињао кршћанску оставштину као фундамент еуропског идентитета. Други, још важнији разлог је тај да се неограничена особна слобода избора савршено уклапа с данашњим капитализмом, у смислу да глобални економски и социјални процеси постају непроницљиви. Индивидуални хедонизам и фундаментализам хране један другога. Једини је начин за ефективну борбу против фундаментализма кроз нови колективни пројект радикалне промјене.

У сваком случају, цијели интервју вриједи прочитати, нарочито дијелове у којима се Жижек разрачунава са ставом да је ‘очување стриктне сексуалне хијерархије постало најважнији политички императив’. У том контексту види повезнице између Боко Харам (‘политички покрет чији је једини циљ држати жене необразованима и на за њих одређеном мјесту’), Владимира Жириновског (који се згражао над побједом Кончите Вурст на Еуросонгу) и ‘наше Католичке цркве која потпирује панику својим отпором истосполним браковима’.

rs.seebiz.eu/zizek-hrvatski-katolicizam-nema-veze-s-vjerom/ar-108829/

0 гласовa