Предраг Ћеранић

Након што је сага о форензичком извјештају демаскирана и тако потрошена, јер се показало да вјештачења у форензичком институту није ни било, већ је извјештај којим је Драган Чавић покушао да обмане јавност сачињен на рачунару приватног детектива у холандском селу Пуфлајк, ради неопходне промјене теме написан је нови сценариј.

За потребе бајковите приче о килограму злата искоришћен је потпуно заборављени некадашњи амбасадор БиХ у Русији Гордан Милинић. Милинић се, иначе, посљедњи пут јавности „указао“ као свједок одбране Радована Караџића, а својим правно и политички бескорисним свједочењем збунио је све, укључујући и Караџића, који се трудио да из Милинића извуче бар нешто употребљиво. Овог пута на удару није била премијерка Српске, већ њен предсједник, а умјесто Чавића улогу главног протагонисте преузео је Драган Мектић, министар безбједности у Савјету министара БиХ. На конференцији за новинаре Мектић је за Милинића затражио статус заштићеног свједока, иако није навео о којем процесу је ријеч, а вјероватно му није познато ни ко за кога и у којим околностима овај статус може затражити. Руски привредник Олег Бурлаков, по Милинићу дародавац килограма злата, као и руска амбасада, демантовали су Милинића, али ни у овом, као ни у случају лажне форензике, не ради се о правној ствари већ о управљању утисцима.

Килограм злата треба да дискредитује за Србе и Републику Српску злата вриједан референдум о раду Суда и Тужилаштва БиХ. На то указује и истовремено пласирана Чавићева потказивачка изјава да се референдумом само жели извршити притисак на међународну заједницу и Сарајево, како би се извукао максимум из структуралног дијалога. Да је референдум главна мета говори и теза, коју износи дио опозиције, по којој спровођење референдума може довести до сукоба у БиХ, чиме дају „вјетар у леђа“ Изетбеговићу. Али, њима вјероватно није познато да је Изетбеговићу од западних извора скренута пажња да ни у којем случају не смије подржати радикалне мјере након спровођења референдума у Српској, јер нико не жели нову Сирију на Балкану, што је била очита алузија на руску интервенцију у Сирији. Изетбеговићу је више него јасно речено да се Руси неће либити да заштите Републику Српску у случају оружаних напада на њу и да за то „чак ни Вучића неће питати“. Стога је Изетбеговићу препоручено да „спусти лопту“ и прогута жабу звану референдум. Руски „сухоји“ и специјалне снаге на аеродрому у Летакији постали су нова реалност која може осванути на било којем мјесту гдје су руски интереси угрожени. Промијењен је однос снага на Блиском истоку. Међутим, руске оружане снаге у Дамаску не бране само Сирију већ превентивно и Кавказ, али и Балкан. Пад Исламске државе ријешио би и мигрантску кризу.

Да би се све то видјело потребно је попети се на већу висину, а њу можемо досегнути ако се уздигнемо изнад својих слабости. Ко себе побиједи, све је своје противнике савладао. Тако и они који страхују од спровођења референдума, јер не знају шта ће донијети „дан послије“, када побиједе фрустрације које су им донијели претходни избори, и на референдум ће гледати другим очима.

pressrs.ba/info/kolumne/predrag-ceranic-zlata-vrijedan-referendum-30-09-2015

Прочитај без интернета:
2 гласa