Разматрање Банке за међународна поравнања (БМР) Global liquidity: selected indicators (Глобална ликвидност: одабрани показатељи) допуњава и појашњава слику светског дуга коју је представила консултантска фирма McKinsey у извештају Debt and (not much) deleveraging. Закључци оба документа су подударни: светски дуг расте, по многим параметрима ситуација са глобалним дугом је упоредива са оном која је била уочи финансијске кризе 2007-2009. године или је чак и гора. Према томе, други талас финансијске кризе може покрити светску привреду у сваком тренутку.

Аутори анализе БМР сконцентрисали су своју пажњу на оне дугове који су настали прекограничним банкарским операцијама на одобравању кредита и зајмова. Изван оквира анализе остале су међубанкарске кредитне операције због њихове велике специфичности и сложености рачунања. Банкарске кредите и зајмове одобрене нерезидентима, аутори анализе сматрају “оф-шор операцијама”. У складу са оценама БМР, укупна сума непогашених доларских кредита и зајмова америчких банака свим видовима небанкарских организација, приближила се у јесен прошле године цифри од 50 трилиона долара (на 01.10.2014 – око 49 трлн. дол.). Овде је на резиденте из САД отишло 40 трилиона долара и отприлике 9 трилиона долара на нерезиденте (оф-шор кредите и зајмове). Укупан износ одобрених кредита и зајмова које су одобриле банке из зоне еура оцењује се на 35 трилиона долара, притом на оф-шор кредите и зајмове отпада око 2 трилиона долара. На крају, укупан износ кредита и зајмова одобрених од стране банака Јапана оцењен је на 18 трилиона долара, а улога оф-шор кредита и зајмова је веома мала. Импресивни су били такође обими кредита и зајмова кинеских банака – више од 16 трилиона долара, а улога оф-шор операција код њих је ништавно мала.

Укупна сума кредита и зајмова одобрених од стране банака у САД, земаља зоне еура, Јапана, небанкарским операцијама, износила је на 01.10.2014. године 102 трилиона долара, где је на оф-шор кредите и зајмове отишло нешто више од 11 трилиона долара. Испада да је лавовски део оф-шор кредита и зајмова које је одобрила банкама земља “златне милијарде”, отпало на банке из САД. И то не чуди. Јер земље ЕУ су од почетка текуће деценије ушле у период дужничке кризе и велики део ресурса европских банака упућен је на решавање проблема у вези са тим. Јапан традиционално спроводи политику “кредитног национализма”, држава не подстиче оф-шор кредитну делатност својих банака, упућујући њихове ресурсе на циљеве унутрашњег економског развоја.

Обратите пажњу на оф-шор активност америчких банака у области кредита и зајмова. Кредити и зајмови банака из САД небанкарским организацијама на 01.10.2015. године износили су 9,2 трилиона долара. Узгред, то је за 50% више него уочи финансијске кризе 2007-2009. године. Раст прекограничних кредита и зајмова америчких банака за годину дана (2013-2014) био је веома упечатљив у апсолутном смислу – скоро 2 трилиона долара, у процентима – за 26%.

Табела 1.

Кредити и зајмови одобрени од стране банака САД небанкарским организацијама изван САД (трлн. долл.).

Укупно, банкарски кредити и зајмови Банкарски кредити Банкарски зајмови (куповина дужничких хартија од вредности) Укупно Нефинансијским организацијама Финансијским небанкарским организацијама
На 01.10.2013 7,3 4,4 2,9 2,2 0,7
На 01.10.2014 9,2 4,9 4,3 2,4 1,9
Прираст за годину 1,9 0,5 1,4 0,2 1,2

Нешто бржим темпом у поређењу са кредитима, расли су обими банкарских зајмова и то је схватљиво: инвестицијске операције (а куповина корпоративних облигација спада у инвестиције), услед нешто слабије контроле надзорних органа над њима, обезбеђују већи профит него кредитне операције. Велики део прираста отпада на кредите иностраним финансијским небанкарским организацијама – инвестиционим фондовима, осигуравајућим друштвима, пензионим фондовима итд.

Висока стопа раста прекограничних (оф-шор) операција америчких банака, није зачуђујућа. У јеку финансијске кризе у САД су почели да се реализују програми такозваног квантитативног попуштања (КП), што је драматично увећало обим емисије долара од стране Федералног резервног система (ФРС) САД. Од септембра 2012. године почео је да делује трећи програм КП који је укључивао куповину државних обвезница од стране ФРС за 45 милијарди долара и хипотекарских хартија у вредности 40 милијарди долара. Крајем октобра 2014. године ФРС је објавио да су постигнути циљеви КП програма (било је приметно побољшање економске ситуације у САД) и штампарска преса ће смањити свој обрт. Ако су уочи светске кризе 2007. године активи ФРС износили 0,9 трилиона долара, то су у октобру прошле године они већ достигли 4,5 трилиона долара, то јест, повећали су се пет пута. Толика активна емисиона делатност Федералне резервне банке створила је услове за повећање новчане масе америчким комерцијалним банкама које улазе у ФРС (неколико хиљада банака). Као што је већ речено, према подацима БМР, у јесен прошле године укупна сума кредита и зајмова америчких банака достигла је 50 трилиона долара (не рачунајући трансакције на међубанкарском тржишту, то јест, без кредита и зајмова другим банкама). Скоро 1/5 тих кредита и зајмова била је емитована изван граница САД.

Оф-шор кредити и зајмови су веома профитабилан посао за америчке банке јер су каматне стопе за изванграничне операције знатно више од каматних стопа за операције на унутрашљем финансијском тржишту САД. Базна камата ФРС током неколико година држала се на нивоу 0 – 0,25%. Да упоредимо: руске компаније и организације узимале су од америчких банака кредите и зајмове под “ниским” (са знацима навода) каматним стопама од 5-7%. Те каматне стопе су ниске само у поређењу са зеленашким процентом руских комерцијалних банака које немају доступ јефтиним оф-шор  новцима. А у поређењу са симболичним каматним стопама на америчком тржишту, бизнис америчких банака у Русији је чак био веома угодан.

Генерално, за време трајања КП програма посматрала се тенденција кретања капитала из САД у друге земље света, па тако и на периферију светске привреде где се осећао дефицит капитала и стопа профита је била већа. Међутим, већ прошле године када су указани знаци окретања ка трећем програму КП, дошло је до преокрета у токовима капитала. Посебно је био приметан одлив капитала из свих земаља БРИКСА, које су за неколико година успеле да “седну на иглу” јефтиног новца из Америке. Тако је према подацима Банке Русије чист одлив капитала из РФ износио 151,5 милијарди долара (тако моћном одливу капитала увелико су допринеле и економске санкције Запада, игра рејтинг агенција на “понижење” Русије итд.). Сви учесници финансијског тржишта очекују повећање каматних стопа ФРС, принос од дужничких хартија, у првом реду облигација Трезора САД. Федералне резерве још не повећавају базну каматну стопу (0,25%), али се спремају да то учине почетком лета 2015. године. Учесници на тржишту унапред се припремају за тај догађај.

Све ово је препуно озбиљних последица. Тај закључак сумирају и аутори анализе БМР.

Као прво, курс америчког долара је отишао навише у односу на друге валуте. Те неамеричке компаније и организације које су преузеле више доларских кредита и зајмова, доживеће (и већ доживљавају) тешкоће у серисирању својих обавеза изражених у америчкој валути.

Као друго, многи доларски кредити и зајмови имају пливајућу каматну стопу. Из овога следи да се може очекивати погоршање оптерећења дужника да сервисира такве дугове.

Као треће, интензивира се одлив капитала у САД, а то ће довести до још већег погоршања економског стања земаља са периферије светског капитализма и још више ослабити девизни курс новчаних јединица тих земаља у односу на САД долар, што ће додатно оптеретити сервисирање и гашење гигантских доларских дугова.

Међу земљама које могу пострадати од минимизирања КП програма су државе БРИКСА. Један од највећих носилаца дуга по доларским кредитима и зајмовима америчких банака, је Кина (према подацима БМР – 1,1 трилион долара). Озбиљне компликације због таквих дугова имају и друге земље БРИКСА. Тако дуг Бразила према америчким банкама износи 300 милијарди долара.

Међутим, удар неће бити нанет само по земљама периферије светског капитализма., него и по Европи. Квантитативно попуштање које је објавила Европска централна банка (ЕЦБ) временски се подудара са завршетком програма КП у САД. То ће изазвати брзо смањење девизног курса еура у односу на САД долар, јачање одлива капитала. Програм КП ЕЦБ може довести до новог заоштравања европске дужничке кризе. Уопште, незгоднијег тренутка за стартовање КП програма ЕЦБ било је тешко смислити. Неки сматрају да то није учињено ради интереса Европе, него ради интереса САД.

Истовремено, потребно је и друге факторе узети у обзир. Заокретање програма квантитативног попуштања ФРС и поскупљење новца може прекинути не баш чврсту тенденцију за успостављањем реалног сектора америчке економије. Већ садашње повећање курса долара подрива и без тога слабу перспективу америчких извозника. А. Гринспен, бивши руководилац ФРС, истакао је да се реални сектор економије САД опоравља много спорије од финансијског тржишта. Формира се пристрасност чије последице могу бити појава грандиозног финансијског мехура кога ће надувати како америчке банке и фондови, тако и инвеститори из целога света. Ова ситуација много подсећа  на ону уочи светске финансијске кризе 2007-2009. године.

19 гласовa