Држава-паразит

Већ неколико деценија Сједињене Америчке Државе преживљавају процес економске деградације. Од ’60-х година у САД се врши деиндустријализација. Тежећи да максимизирају добит,  индустријска предузећа своју производњу премештају изван земље. Реални сектор економије  (осим војне индустрије) је у врло јадном стању. Без обзира на све, САД и даље називају „економски развијена земља“. А стандард у њој, ако је судити по просечним статистичким показатељима (БДП по становнику), у тој земљи је и даље у првих десет (по процени ММФ-а – 5. место 2015.године).

Ту нема никаквог парадокса. Америка је држава – паразит.  Паразитско постојање Америке се обезбеђује притоком капитала  са разних страна света. Прво, то је кредитирање Америке тако што друге земље скупљају гигантске доларске резерве. Фактички, то је сакупљање дужничких потврда ФЕД-а и америчког трезора. Друго, доток великих количина приватног капитала у Америку  који се инвестира у некретнине, акције америчких корпорација и банака, као и капитала у новцу, који се смешта на рачуне депозитарно -кредитних организација САД.

Тајна у тој, ако ми дозволите да се тако изразим,   „инвестиционој привлачности“ Америке је у томе, што се у Вашингтону налази за читав свет главна штампарија новца, која припада ФЕД-у САД. Њене производе (доларе)  обезбеђује не злато, већ државна имовина, чак не ни производи индустријских предузећа која још постоје у САД. Једино обезбеђење долара представља војна сила коју чине хиљаде војних база, разбацаних по читавом свету, као и бомбардери, ракете са нуклеарним бојевим главама, шеста америчка  флота, подморнице са нуклеарним оружјем и тд, који су базирани на  територији САД. Војну сигурност америчкој валути  допуњава и информативно обезбеђење у облику медија које контролишу акционари ФЕД-а САД.

Офшоризација светске економије и „панамски скандал“

Међутим, постоји још једна тајна америчког „економског чуда“. То је управо офшор карактер економије САД. Та особина Америке је дуго држана у сенци, о њој се и писало и говорило мало. Тек када је дошло до „панамског канала“ неки моменти су осветљени, а они су откривали улогу и место САД у светском офшор бизнису.

Светски офшор бизнис постоји ако не од раније, а оно од 19.века, када се у центру Европе појавила држава, чије су банке клијентима обезбеђивале потпуну конфиденцијалност. То је била Швајцарска са њеном надалеко познатом банкарском тајном. Прави бум за офшор  је почео 80-х година  20.века. Према неким проценама, средином 90.година до половине свих трансграничних девизних операција је вршено уз учешће офшор-јурисдикције. У такве обично спада јурисдикција која обезбеђује минимално (или чак нулто) опорезивање компанијама које су код ње регистроване, а гарантује конфиденцијалност власника и/или крајњих бенефицијара  офшор компанија и банкарских рачуна. Неке државе и међународне организације су правиле спискове у којима је број офшор-јурисдикција долазио до 65. Процена актива које су биле сакривене у офшор зонама је долазила  до 32 милијарде долара. Упоређења ради: светска богатства (свих врста актива) су износила 240 – 250 билиона долара.

У списковима офшора  углавном су присутна егзотична острва, као што су Бахами, Бермуди или британска Девичанска острва, као и мале државе Европе – Андора и Монако. Има спискова на којима су и земље које су у светској економији приметније. На пример – Луксембург или Нови  Зеланд. Међутим, ни у једном списку нећете наћи ни Велику Британију, ни (тим пре) Сједињене Државе.

Што се тиче Велике Британије, многа офшор острва  и ситне офшор државе  су се још у прошлом веку нашле под контролом Лондона.У ствари, Лондон их је и формирао. То није чудно, јер су се између Лондона и офшор јурисдикција неформални односи формирали још у епохи колонијализма. Посебно су до скора међу офшорима којима је командовао Лондон били популарни британска Девичанска острва и острво Мен. 2013.године Међународни  конзорцијум за журналистичка истраживања (International Consortium of Investigative Journalists  (ICIJ) је објавио велики број  тајних информација о офшорима. Велики део свих информација се односи на британска Девичанска острва. Офшор  империји Велике Британије и   репутацији Лондона нанет је озбиљан ударац. Док је трајао тај скандал САД скоро да нису ни фигурирале.

Садашњи скандал у вези са офшорима, који је назван „панамски“ много је већи. Један од иницијатора овог гласног догађаја била је управо поменута организација ICIJ. Број докумената који су похватани (како се доказује – упадом у електронске базе податка) из панамске компаније  која се бавила регистровањем офшор компанија је врло импозантан – преко 11 милиона јединица. Запањује и период истраге – од 1977.  до 2015.године. Велики део фирми увучених у скандал  су регистроване у Панами. Информације које су добијене су подељене између 370 новинара из 76 земаља. Они су од почетка априла почели примарну обраду информативних „сировина“  и публиковање материјала у којима фигурирају позната лица. Међу њима је 12 садашњих и бивших светских лидера, 128 политичара и 29 милијардера.

Офшор-рејтинг Америке

…Све је зачудио изузетно мали број грађана САД на „панамском“ списку. У почетку је то објашњавано тиме да су за отицање информација криви Стејт департмент САД и ЦИА, да су компримати убацивани преко врло пажљивог избора како би се прескочили највиши амерички власници и бенефициари офшор компанија и рачуна. Затим се појавила друга верзија: Американаца је у списковима клијената панамске фирме мало зато што им Панама  није интересантна као офшор. Они су офшор-рај формирали у сопственој кући.

А онда су на светлост дана изашле интересантне цифре и чињенице. Неке припадају невладиној организацији Tax Justice Network (TJN), која се већ много година  захваљујући офшорима бави питањима избегавања плаћања пореза. TJN прави рејтинге привлачности  пореских скривалишта. У рејтингу 2015.године САД заузима почасно треће место, пропустивши испред себе Кајманска острва и Сингапур. Али Панама, која се нашла  у центру скандала , налази се тек на 13. месту. Произилази да за стране олигархе и чиновнике-клептомане Америка као пореска лука је згоднија него, на пример, познате јурисдикције као Швајцарска или Хонг-Конг.

Офшор-луке у Америци

Шта ће америчким банкама и корпорацијама Швајцарска, Хонг-Конг, британска Девичанска острва  или Панама, ако имају свој унутрашњи офшор – државу Делавер. Та држава одавно пружа сав потребан конфор“ америчким клијентима: умањење пореза, потпуна конфиденцијалност и брзина завршавања формалности. Власти Делавера чак обећавају да се пореској служби, министарству правде и другим државним институцијама које су одговорне за благајну и безбедност САД неће дозволити да трпају нос у тајне клијената ФБИ. Баш држава у држави!

Делавер са поносом себе назива престоницом САД-а за регистровање корпорација. Број регистрованих комерцијалних структура већи је од једног милиона. У САД правну пријаву у држави има преко 50% свих акционарских компанија отвореног типа. 64% свих компанија које улазе у списак Fortune 500 имају правну адресу у Делаверу. За Делавером  по привлачности због офшора су државе Јужна Дакота, Вајоминг, Невада. Затим иду Тексас, Орегон и Флорида. У различитим изворима има између 20 до 30 унутрашњих офшора САД: неколико држава, градова и муниципалитета са посебним режимом. У извесном смислу и Њујорк представља офшор. Тамо цветају послови са елитним некретнинама, при чему је до скора клијентима и крајњим бенефицијарима гарантована потпуна конфиденцијалност. Истина, сада су америчке власти  почеле проверу послова који се односе на елитне некретнине које се налазе у Њујорку у четврти Менхетна, а односе се на појаву стварних бенефицијара.

Па чак и у току садашњег «панамског скандала» у чланцима који откривају улогу САД као офшор јурисдикције не појављује се један важан аспект. Конкретно: уопште ништа се не говори о такозваним добротворним фондовима и филантропским  фондовима. У ствари, и то су својеврсни офшори у које амерички олигарси трпају свој капитал, добијајући привилегију да не плаћају порезе  држави  или да их плаћају у минималном износу. Активе тих фондова се формирају куповином различитих хартија од вредности. Добротворни  фондови су активни играчи на финансијским тржиштима. Имунитет фондова  у вези са  плаћањем пореза   води  томе да држава губи много више него што  губи  од тога да се неке америчке компаније  региструју у страним офшорима. Међутим нико у Америци се не усуђује да посегне за привилегованим статусом добротворних фондова – та тема у Америци је чак већи табу од теме ФЕД-а САД.

Америка се претвара у складиште  новца за прање

Враћајући се на офшор скандале последњих година  схваташ  коме су и зашто они потребни. Они су потребни газдама новца који желе Америку да претворе у један глобални офшор.  На данашњи дан у свету неки офшори су већ уништени, али их још остаје између три и пет десетина. Цурење података и скандали помоћу којих  ујка Сам  „таласа“ (офшорни активи) према Америци. Сваки скандал води уништењу  једног или неколико офшора. На пример, 2013.године нанет је најозбиљнији удар по британским Девичанским острвима. Офшор становници те јурисдикције су се бацили под крило САД. У Невади Ротшилди су чак отворили  своју канцеларију за регистровање у Америци бегунаца са британских Девичанских острва.

Значајно је да је Вашингтон преко своје креатуре у Европском савезу на сваки начин гурао Европљане на борбу са офшор шемама. Тако је под утицајем Вашингтона Европска унија донела Директиву о плаћању пореза на штедне рачуне (ESD). Сврха је била да се не дозволи да становништво крије новац од пореских органа. Директива је стварно Европљане онемогућила   да новац од банака крију  у Европи. У суштини, банке земаља  ЕУ су обавезне да сакупљају порезе који им припадају са банкарских рачуна других европских банака. Пошто су уведене директиве нагло се повећао број људи који су пожелели да отворе банкарске рачуне изван Европе, конкретно у Панами и на британским Девичанским острвима. Тако су Европљане измамили изван граница њиховог континента, а затим су наставили да журе ка Америци.

2010.године Вашингтон је донео територијални закон FATCA који је све земље на свету обавезао да пореској служби САД шаље информације о рачунима америчких пореских обвезника. Тај закон је већ ступио на снагу, информације из читавог света притичу у Вашингтон. Истовремено је Вашингтон убедио Организацију за економску сарадњу и развој (ОЕСР)  да разради Јединствени стандард о размени информација о порезима (Common Reporting Standaard – CRS). Стандард је већ израђен  и преузет не само од земаља чланица ОЕСР, већ и многих других земаља (близу   100 земаља). Али ево шта је зачуђујуће: стандард су одбиле да примене две-три егзотичне јурисдикције и… САД.

„САД представљају информативну црну рупу, – изјавио је руководилац консалтинг фирме Henley&Partners Kристиан Кејлин. – Финансијска информација стиже у земљу, али се не враћа.“ Зар то није доказ да газде новца планирају да САД учине јединим офшором на планети? Због одбијања да САД  прихвате Вашингтон  CRS The Wall Street Journal je саопштио да САД могу ускоро да постану главна пореска лука на свету у коју компаније које управљају  у земљу преносе активе имућних људи из Европе и других земаља. Али, не жели баш много њих у Америци да им се земља претвори у складиште прљавог новца. Тако је руководилац организације за борбу против корупције у САД Global Witness Стефани Остфелд са огорчењем констатовао: „О чему се најмање зна – то је да САД поседују исто такве тајне јурисдикције као и многе земље Карипског базена и Панама. Не треба да се тежи претварању у место где се чува прљав новац из читавог света –  односно ономе шта смо ми сада“.

19 гласовa