Ако упитате учеснике кијевског “Мајдана” шта их је то извело на улице пре годину дана, огромна већина ће највероватније одговорити: неподношљиво раширена корупција. Од тада је прошло доста времена, режим се променио, али корупција у Украјини не само да се није умањила – она је порасла и постала заиста тотална. Украјинска корупција представља појаву која нема аналогију у светској историји. На смену старом јерархијском корупционашком систему који је имао своја правила и ограничења, дошла је стихија која не познаје никакве границе, где је већ немогуће разабрати се у томе ко, зашто и колико узима. Узима свако ко може. Модернизација корупције је једини тип модернизације који је остварен од стране новог украјинског режима. И због неког разлога, нико не жури да сними репортажу вила нових владара земље, које изгледају попут истинских двораца на фону резиденције В. Јануковича у Међугорју којом су свима мазали очи, која је била велика али без стила и уопште, у односу на те виле, изгледала је као обична дрвена колиба.

Британски The Guardian у тексту под називом “Добро дошли у најкорумпиранију државу у Европи” пише да у складу са индексом доживљавања корупције  Transparency International, Украјина заузима 142 место, поред Уганде. А у последњем рангирању земља је пала и испод Нигерије. Испод тога су само племена која живе на нивоу првобитне заједнице. “Почевши од 1991. године, чиновници, парламентарни посланици и бизнисмени стварају сложене и високопрофитабилне шеме ради крађе државног буџета. Тај лоповлук је деформисао Украјину. У тренутку стицања независности њена економија није била слабија од Пољске, сада износи само трећину исте. Животни стандард просечног Украјинца се не мења, а шака олигарха је стекла милијарде”.

Сергеј Каплин, народни посланик из посланичког клуба “ Блок Петар Порошенко”, каже да практично у сваком министарству постоје “посматрачи”. Ти “посматрачи” сакупљају новац. Сачувано је 80% свих корупционашких шема које су дејствовале при старом режиму. Пореске јаме и даље постоје (трансфер новца са рачуна у кеш). Томе треба додати нове манипулаторске ланце у толиком броју да их је већ немогуће контролисати. Каплин констатује: “Влада Јацењука је превазишла све рекорде владе Азарова у корупцији”.

Уз сву своју трагичност, рат представља и огромну перионицу за прање прљавог новца. Ако се удубите у украјинске владине извештаје о томе колике су грандиозне количине борбене технике и материјалних ресурса упућене у зону борбених дејстава и ако их упоредимо са непрекидним жалбама војника и официра на жестоки недостатак свега и свачега – онда је јасно да све то негде нестаје. Можда је од самог почетка послато само на папиру, а у ствари остаје на складиштима или се упућује тамо где се може угодно продати. О томе да су довитљиве посредничке фирме узимале бесплатно са војних складишта расходовану технику и продавали је волонтерима по три пута скупљој цени, писано је више пута. Са своје стране компаније „Укрспецекспорт„, „Укринмаш“ и др., баве се изнудом од предузећа тражећи од њих мито, плус 10% комисионог увећања за “консултантске услуге”, и тако даље.

Ево опет у Кијеву са самог врха стиже прича о увећању армије за трећину, до 250 хиљада људи. Колико се ту још новца може накупити! Изгледа да се у новим условима, само у неизмерно већим размерама, понавља афера бесмртног Чичикова са мртвим душама! У Гогољевом завичају нашли су се умешнији наследници од ауторових књижевних ликова.

Главни добитник који жање крваву жетву од рата, јесте државни концерн „Укроборонпром„, који обједињује више од 100 предузећа и специјализованих компанија. Његов садашњи руководилац, херсонски аутодилер Роман Романов, само је “зиц-председник”.[1] Покровитељ из сенке концерна у ствари је Олег Свинарчук, власник високопрофитне корпорације “Богдан”. Од њега се нит контроле над украјинским војно-индустријским комплексом пење навише – ка компањону и личном пријатељу Свинарчука, који му је формално предао контролни пакет акција “Богдана”, председнику Украјине Петру Порошенку. У резултату системске провере коју је спровело тужилаштво средином 2014. године у 17 предузећа „Укроборонпрома„, утврђен је недостатак 189 јединица аутомобилске и блиндиране технике и 440 демонтираних јединица авијацијске, артиљеријске и друге технике. Кривци нису пронађени. Чудан утисак оставља и недавна многољудна посета делегације украјинских радника из одбрамбеног индустријског сектора на челу са Порошенком (лични интерес?) на међународну изложбу наоружања у Абу Дабију. Председник је обавестио да се он тамо наводно договорио о увозу оружја из УАЕ, неопходног за “вођење АТО”. Арапи су се веома изненадили и демантовали су ту изјаву, пошто су још увек они увозници, а никако извозници такве технике. Резонски је претпоставити да и овај пут није било говора о куповини, него о продаји “вишкова” насталих током спровођења саме АТО. Због чега би друго председник Украјине нарушавао свој преоптерећени распоред?

Још један сензационалан успех „Укроборонпрома“ јесте куповина значајне партије архаичних британских оклопних транспортера “Саксон”, узорка из 60-их година прошлог века. “Саксони” су апсолутно неприлагођени за вођење борбених дејстава на отвореним локалитетима. Поред тога, њих уопште нико није ни приметио на фронту, док су прилично значајне своте некоме отишле из државног буџета, ради њиховог увоза. Стручњаци су уверени да “Саксони” још дуго неће стићи на фронт – јер је сада потребно још новца за њихово докомплетирање. И у “Укрооборонпрому” има људи који се тиме баве, не без личног интереса.

Заузврат, покровитељима премијера Арсенија Јацењука сматрају се Андреј Иванчук, који има интерес у алкохол-водка бизнису и Николај Мартиненко, који има разгранат бизнис у енрегетско-топлотном сектору. Јацењук је наредио да се у корист првог пиватизује стратешко предузеће „Укрспирт„, што може лишити земљу озбиљних пореских прихода. А већ са Мартиненком (који ево већ четврти сазив заредом остаје несмењиви шеф Комитета Врховне Раде по питањима топлотно-енергетског комплекса, нуклеарне политике и нуклеарне безбедности), Јацењук започиње ствари које више не прете само великим финансијским губицима, него и техногеном катастрофом. Државни концерн  „Энергоатом“ који је под контролом Мартиненка крајем јануара текуће године потписао је у Бриселу документ о анексу споразума за иградњу централизованог складиша отпадног нуклеарног горива (ЦХОЯТ) у забрањеној зони Чернобиљске нуклеарне централе. Услови украјинско-америчког уговора држе се у тајности. Позната је само његова вредност – 300 милиона долара, које украјинска предузећа морају да уплате компанији Holtec за доставу опреме и технологије за отпадно нуклеарно гориво до 2020. године. Како су појаснили новинари, вредност уговора је скоро удуплана, а услови уговора – не само да су оптерећујући, него и не гарантују Украјини безбедност. Стручњаци сматрају да иза овога следи неизбежно повећање цена електричне енергије за крајњег потрошача, а то ће се “замаскирати” захтевима ММФ-а за свођењем тарифа за крајње потрошаче електричне енергије на тржишни ниво. И вишемилионска афера о испорукама Украјини угља из Јужне Африке, остала је да виси у ваздуху.

У Украјини постоји сијасет примера дивље и немилосрдне корупције. Једна од најкарактеристичнијих је “добровољни” одлазак из живота једног за другим, руководилаца Фонда државне имовине Валентина Семењука и Михаила Чечетова. Обојица су била добро упозната са шемама богаћења украјинских чиновника и олигарха на рачун државне имовине.

Овоме треба додати огроман утицај странаца у влади Украјине на многим одговорним местима, повезаним са имовинским односима, углавном Грузијаца и људи из Прибалтика. Неки од њих су у својим земљама оптужени за корупцију. А Михаил Сакашвили за којим је у Тбилисију расписана потерница због финансијских малверзација, сматра се једним од претендената на место председника Националног антикорупцијског бироа Украјине. Истовремено, он је такође и главни лобиста за куповину наоружања за Украјину у иностранству. И уопште, шта у кабинету Јацењука могу учинити странци када потпуно дебалансирана украјинска економија уопште не послује по општеприхваћеним економским законима, него у ручном режиму који захтева познавање сиве економије? Све на шта су способне ове придошлице – то је помоћ да се у иностранству боље сакрију остаци националног богатства Украјине.

Познати украјински публициста Олес Бузина пита: “Па ради чега је изгинула “Небесна сотна”? За ТО? За успешно спроведену олигархијску револуцију, у резултату које је уместо Доњецког клана на власт дошао чистокрвни део “борзаја”[2] Дњепропетровског клана у виду брадатог господина са три држављанства, који контролише добру половину парламента? И где је, узгред, златна векна[3] Јануковича, којом је “независна штампа” хранила гледаоце пре годину дана? Ко је појео?

[1] Зицпредседатель – еуфемизам за номиналног директора. Израз настао после романа-социјалне сатире “Златно теле” Иљфе и Петрова (1931) у коме се описују номинални руководиоци “једнодневних фирми”, који мало одлеже и у затвору, а после изласка из њега добијају дуплу награду (примедба преводиоца).

[2] Борзой – Ловачки пас посебне врсте, са дугачком њушком, жилав, танких ногу (прим. прев.).

[3] “Златна векна”, наводни златни поклон у облику векне хлеба који је добио на поклон бивши председник Јанукович и који је наводно нађен у његовој вили у Међугорју, што се користило у пропагандне сврхе приликом учвршћивања нове власти (прим. прев.)

12 гласa