Како би заморени коњ корачао брже кочијаши су одувек користили опробани метод: везивали су му испред њушке прегршт сена. Он би ишао  живахније, тако да нису морали да користе ни бич. Тако се према Украјини понаша и Међународни монетарни фонд. ММФ игра улогу кочијаша, а Украјина – улогу коња. Коњ је изнурен, али кочијаш неће да јој доспе овса, већ је стимулише преко сена. Под овсом треба да се разумеју кредити, а под сеном – обећања да ће кредита бити.

До преврата 2014. економија Украјине није била толико исцрпљена, а њена зависност од спољних извора финансирања је била умерена. Ослањајући се на економски потенцијал који је добијен у наслеђе од СССР-а, Украјина је имала активан трговински и платни биланс, тако да је могла да штеди и девизе(средином 2011.године међународне резерве Националне банке Украјине су достигле рекордни износ од 38 милијарди долара). Без обзира на то, Украјина је од ММФ-а добијала и  –  „овас“. За период од  1994.  закључно са  2013.годином  (две деценије) укупан износ кредита које је ММФ одобрио Украјини је био 12,26 милијарди СДР (специјална права за позајмљивање). Ако се тај износ прерачуна по курсу са почетка 2014.год. Украјина је по том основу имала још око 19 милијарди долара.

ММФ Украјини навлачи јарам
  1. – 2015.г. Вашингтон се нашао у најповољнијој ситуацији за одузимање Украјини остатака  њеног државног суверенитета. Зато је ММФ, који је у ствари инструмент власти Вашингтона, почео да делује: почетком прошле године тај Фонд је донео програм кредитирања економије Украјине уз коришћење механизма за проширено финансирање (Extended Fund Facility). Укупна вредност те помоћи је била 17,5 милијарди долара, и он је био  предвиђен за исплату на 4 године. Како би се коњу лакше набацио јарам требало је да му се да  добра порција овса!

Прва транша је износила 5 милијарди долара. Украјина је добила у марту 2015.године. Друга је стигла у августу 2015, у износу од 1,7 милијарди долара. Али трећа и четврта – обе на по 1,7 милијарди долара (требало је да буду уплаћене крајем 2015.године) нису уплаћене уопште.

Коњје почео да гладује и мршави. Пошто је убачена у јарам програма ММФ-а за финансирање, Украјина је себе добровољно лишила  и многих других извора финансирања и девизних прихода. Кијев је почео бесконачне преговоре са ММФ-ом, чиновници ММФ-а су постављали све нове и нове услове Украјини, дошло је до вишекратног одлагања  транши које су биле на реду за уплату. Коњ није губио само снагу, већ и памет. На пример, и тако што је одбио не само да гаси своје обавезе по кредиту који је добио од Русије крајем 2013.године (3 милијарде долара), већ и да са Москвом поведе преговоре за вансудско поравнање  дуга. Јер  то је за Украјину већ представљало  њено класично   банкротирање.

Магични троугао: ММФ – Украјина – Русија

ММФ је крајем прошле године у своје прописе унео измене које су дозволиле да Фонд финансира  и оне земље које су у стању банкрота, али уз испуњење једног услова: тај услов је био да дужник добровољно  покушава да регулише свој дужнички проблем са кредитором. Међутим, такви добровољни покушаји нису примећени. Због нечега Кијев је сматрао да Украјина може да представља изузетак. Међутим, уколико се на савету директора ММФ-а директор који заступа Русију буде успротивио, одлука да се Украјини омогући следећа позајмица ће бити блокирана. Да би се избегле илузије, министар финансија Руске Федерације Антон Силуанов је средином маја изјавио да Русија тражи  при припреми  решења о настављању финансирања Украјине од стране ММФ-а  да се у тај програм укључе обавезе Кијева о гашењу њеног дуга Русији од 3 милијарде.

И ММФ, и Вашингтон, и Кијев се праве да је до одлагања у давању нове транше дошло због тога што Украјина не испуњава услове Фонда  о реформисању своје економије. Истина је да она управо тако ради (и неће моћи никада ни да их испуни). За Кристиан Лагард, извршну директорку ММФ-а, то је одлично оправдање да се питање слања нове транше не би постављало на савету директора ММФ-а. Она не жели да се нађе у ситуацији  да мора да крши прописе који су донети само пре пола године. Јер, покушавајући да спаси Украјину (на захтев Вашингтона), Кристин Лагард може да створи најоштрију кризу у самом ММФ-у. Зато она чини све што је могуће како би се максимално отегла представа под називом „Преговори ММФ-а са Украјином“. Очигледно, Мадам рачуна  да ће до њиховог почетка кобила црћи.

Украјина се све више љути на ММФ

Међутим, по украјинским медијима има све више критичких чланака на тему односа Кијева и ММФ-а. Њихова суштина се своди на следеће:

  1. Кредити ММФ-а нису предвиђени за развој украјинске економије, већ за гашење украјинских обавеза према међународним кредиторима – како званичним, тако и приватним.
  2. Економија Украјине се данас налази у тако јадном стању да транше ММФ-а нису у стању да је оживе. Потребни су сасвим други износи. Говори се о цифрама од 130 – 140 милијарди евра, што скоро за ниво превазилази укупан износ програма о финансирању од стране ММФ-а.
  3. Оне препоруке и услови које ММФ ставља пред Кијев још више подривају економију Украјине. На пример, захтеви Фонда да се повећа цена струје удара не само по становништву, већ и по украјинским компанијама тако што спушта њихову конкурентност. Још је рушилачкији фактор који доводи до смањења реалних прихода становништва због „реформи“ које је натурио ММФ (пензиона, комунална и остале).

Смањење купопродајне снаге становништва води банкротирању украјинских компанија које производе робу широке потрошње, које служе за плаћање комуналних и свакодневних услуга, и сл.

  1. Препоруке и услови Фонда Украјину коначно лишавају суверенитета. Конкретно, ММФ инсистира на приватизацији остатака државне својине и алудира да Кијев треба да уклони забране о слободној купопродаји земље. Уколико се то учини, у Украјини ће се појавити транснационалне корпорације које ће земљу да претворе у гигантску плантажу за гајење ГМО – култура.

Да ММФ намерава да у Украјини шири интересе страног капитала говори, конкретно,  и заједничка изјава ММФ-а и Европске банке за реконструкцију и развој (ЕБРР) од краја маја о.г. Ради се о приватизацији Одеске лучке фабрике. Кијев је већ дао почетну цену за надметање: 500 милиона долара. Међутим, ММФ и ЕБРР су написали заједничко писмо и Кијеву предложили да спусти цену како не би „плашио стране инвеститоре“. Да кажемо да та фабрика има капацитет производње од 1,2 милиона тона амонијака и 0,9 тона карбамида годишње; по мишљењу украјинских експерата цена коју је понудио Кијев је и тако испод тржишне.

Тимошенко криви Порошенка и Гројсмана

Крајем маја у Кијеву је дошло до новог скандала. Вођа партије „Баткившчина“ Јулија Тимошенко је оптужила председника Петра Порошенка и премијера Владимира Гројсмана да су са ММФ-ом потписали тајни споразум  о обавези Украјине да, прво, укине мораторијум на продају земље, друго – да повећа цене струје и гаса. У том документу, по речима Јулије Тимошенко, укида се повлашћени одлазак у пензију професора и лекара  и истовремено се смањује  број запослених у тој сфери. Власт све пориче: апсолутно не постоји нешто такво. По свему судећи, Тимошенко се позивала на нацрт документа, мада то ништа не мења. Сутра нацрт документа може да се претвори у важећи документ. Тимошенко је са својим раскринкавањима баш заостала од живота. Она прича  о тајним плановима за реформисање пензионог система Украјине, без обзира што више нема шта да се реформише. Пензиони систем Украјине је умро прошлог месеца. Ради „оптимизације“ буџета и благовременог испуњења обавеза према страним кредиторима (како то захтева ММФ) влада је упорно завлачила руке у џеп Пензионог фонда Украјине (ПФУ).  Као резултат – у Пензионом фонду се појавио дефицит од 145 милијарди гривни (5,8 милијарди долара). У мају је фактички објављено банкротирање Пензионог фонда Украјине. То значи да је држава одбила да извршава своје обавезе које има према милионима пензионера.

Код милиона становника Украјине почињу да се отварају очи и нестају илузије о томе „да ће нам помоћи иностранство“. Један од водећих финансијских аналитичара Украјине Александар Охрименко је изјавио да ММФ Украјини не треба, зато што  се он бави спасавањем економије по земљама тако што у ствари повећава дажбине које узима од народа земаља које „спасава“.

О томе говори и украјински политички посматрач Павел Карназицки. Он сматра да ММФ у ствари Украјини не пружа баш никакву финансијску подршку. Све транше су сразмерне углавном дужничким обавезама у будућности. Шта више, само за прошлу годину Украјина је, по његовој оцени, изгубила десетине милијарди гривни због извоза роба како би се испуниле препоруке ММФ-а да би се добила нова транша.

Сергеј Носенко, руководилац америчке компаније International Investment Partners, данашњу Украјину упоређује са Аргентином из 2000.године и алудира да је у оба случаја узрок економске катастрофе земље – спровођење налога ММФ-а.

Максим Гољдарб, директор ОО „Јавно мишљење“ претпоставља да је информација о следећој транши кредита ММФ-а само фактор којим се одвлачи пажња украјинског становника, а одвлачењем пажње влада се бави онако како је њој потребно.

Примера таквих критичких оцена је много више. Да се ММФ, који у Украјини ради по чврстим налозима ујка Сама, уморио  до изнемоглости, видело се и раније. Сада се испоставило да се и Украјина подједнако уморила од ММФ-а.

На знање: ММФ је изјавио да ће одлука по трећој транши кредита Украјини бити донета у јулу. Према томе јадни износ од 1,7 милијарди долара Кијев ће моћи да има у рукама тек  годину дана после претходне транше. Међутим, и та дуго жељена транша је ефемерна: њено издавање директно зависи од решења питања кијевског дуга од 3 милијарде Москви.

14 гласa