ММФ је Украјини у оквиру новог кредитног споразума обезбедио износ од 5 милијарди долара, на 4 године. Међутим, ако се  претходни кредитни споразум из 2014.године  заснивао на програму рефинансирања украјинске економије, нови споразум се ослања на програм спољног финансирања. План реформе украјинске економије је пропао   уз гласну лупу. А што се тиче програма спољног финансирања Украјине, његови основни параметри су дати у Табели 1.

Табела 1

Програм ММФ-а за финансирање Украјине у периоду 2015 – 2018.год.

 2015  2016  2017  2018  Укупно за период 2015. – 2018:
Финансијски дефицит Украјине  21,4  6,8  6,9  4,8  40,0

Извори покрића финансијског дефицита Украјине

Кредит ММФ-а  10,0  2,5  2,5  2,5  17,5
Кредити ЕУ  1,8  0,7  –  –  2,5
Кредити САД  2,0  –  –  –  2,0
Остали кредити на билатералној бази  0,7  0,2  –  –  0,9

         

Смањење дефицита преко реструктуризације дуга

  2015  2016  2017  2018  Укупно за период 2015. – 2018:
 5,2  3,4  4,4  2,3  15,3

 

 

Подела спољног финансирања Украјине
Попуњавање међународних резерви 10,8 3,9 6,3 6,7 27,7
Попуњавање државног буџета 10,6 2,9 0,7 -1,9 12,3

Скрећу пажњу следеће чињенице:

  1. Главно оптерећење при решавању задатка превазилажења финансијског дефицита Украјине пада на ММФ и власнике дужничких хартија Украјине који треба да обаве реструктуризацију дуга;
  2. Главно оптерећење у програму је у првој години спровођења програма (21,4 милијарде долара или 53,5% финансирања у 4 године);
  3. Велики део средстава финансирања је предвиђен за допуњавање међународних резерви Украјине, али је за допуњавање државног буџета предвиђено само око 30%.

Да почнем од 3. тачке. Зашто ММФ ставља толики акценат на међународне резерве? Главни задатак новог програма је да се направи „девизна резерва“ захваљујући којој Украјина може да се обрачунава са спољним кредиторима. Према плановима „домаћина новца“ , потпуно „затварање“  дужничких проблема Украјине ће почети после 2018.године. Разговори о „оживљавању економије“  представљају само прикривање преко речи правих циљева ММФ-а. То признаје и министар финансија Украјине Наталија Јареско која је већ неколико пута давала изјаве  да је финансијска помоћ од 40 милијарди долара мала да би се обновила украјинска економија. Потребно је неколико пута више новца.

Сада о другој тачки. Ударну годину у четворогодишњем програму представља 2015.година. Уколико програм не почне да делује до средине  те године,  он може одмах да се сматра за користан отпад.

И сада прелазимо на прву тачку. Главну улогу у остварењу програма треба да одиграју власници дужничких хартија Украјине, у које ММФ и влада Украјине полажу највише наде. Они треба да изврше реструктуризацију дугова   преко облигација државног трезора Украјине (евробондова). Према плановима ММФ-а, до почетка  лета 2015.године треба да се изврши таква реструктуризација која ће, ако се рачуна на 4  године, Украјини дати економију од 15,3 милијарде долара. Ко представља главне власнике  украјинских облигација дато је у Табели 2.

Табела 2

Главни власници дужничких хартија (евробондова) државног трезора Украјине

 

Руска Федерација (трезор) 3 14,3
Franklin Resources 7 33,3
PIMCO, Blackrock, Fidelity и StoneHarbor  и остали институционални инвеститори 11 52,4
Укупно 21 100

Упоређење које фонд очекује од уштеде преко реструктуризације дуга (15,3  милијарди долара) са укупним дугом који је у рукама власника хартија од вредности Украјине (21 милијарда долара)  показује: ти власници треба да се скоро сасвим одрекну захтева за гашење купона хартија у периоду после 2018.године. то је практично немогућ задатак из неколико разлога.

  1. Русија неће учествовати у реструктуризацији дуга. То је изјавио министар финансија Антон Силуанов. Уосталом, аутори програма финансирања Украјине за 2015. – 2018.г. нису ни рачунали да ће она учествовати. Према правилима ММФ-а у реструктуризацији дуга обично учествују само приватни инвеститори (могу и државе да учествују како би исказале своју „добру вољу“). Тако реструктуирању подлеже само дуг од приближно 18 милијарди долара. У историји је тешко   наћи пример да за 4 године може од толиког износа да се дође до економије од 15,3 милијарде долара.
  2. Главни приватни власник дужничких хартија Украјине је амерички фонд Franklin Resources. По различитим проценама он је стекао украјинске хартије у вредности  између 7 и 8,5 милијарди долара. Медији саопштавају да је он формирао групу власника тих хартија, које носе  приближно 50% укупног дуга приватних власника украјинских облигација. Произилази следеће: а. Група представља власнике дугова у износу од приближно 9 милијарди долара;  на остале («необухваћене»)  приватне власнике такође иде 9 милијарди долара. б. У напред наведној групи лавовски део пада на Franklin Resources, на све остале – највише 2 милијарде  долара. Одатле се може направити закључак  да за сада није постигнута неопходна консолидација приватних власника украјинских дугова.
  3. Инвестициони фонд Franklin Resources  спада у «финансијске лешинаре»  који не иду на реструктурирање дуга. Они обично саботирају уговоре о реструктуризацији које  су постигли други инвеститори. Увек захтевају да се дужничке хартије гасе по номинали, т.ј. са 100%. Тешко да ће овог пута променити своја правила игре. До отписа дугова неће доћи. У најбољем случају може да се постигне договор да се промени динамика  отплате , да отплата почне после 2018.године. али шта ће се са Украјином десити дотле? Већ  сада је Franklin Resources  у врло непријатној ситуацији. Он обично купује хартије дужника  по најнижој могућој цени. У случају са украјинским хартијама он се прерачунао. Основни део тог дуга је куповао по ценама од преко 80 центи, при чему је садашња котација испод 50 центи, пише The Wall Street Journal. Моје је мишљење да фонд Franklin Resources може да крене са реструктурирањем украјинских дугова само преко једног параметра:  преко каматних стопа хартија које могу да се преиспитају и да се смање. А то у четири године може у најбољем случају да да око 1 милијарде долара.
  4. Реструктуризација украјинског дуга неће дати ефекат од 15,3 млрд.дол, како се то очекује од ње. Одатле произилази да следећа транша ММФ-а од 5 млрд дол. за Украјину може и да се не исплати, а широко рекламирани програм ММФ-а на износ од 40 млрд дол. Да највероватније постане  још један пример финансијске жеље да се учини немогуће.  Не искључујем ни могућност да се у Вашингтону у другој половини године направи нова, трећа верзија кредитног споразума ММФ-а са Украјином.
12 гласa