Руска друштвена и економска мисао, без обзира на историјске околности које томе нису ишле у прилог, има дугу традицију тражења инспирације и ослонца у основним постулатима православног хришћанства, као и да је данас јасно како је један економски модел који би те постулате узео у обзир не само пожељна већ и нужна алтернатива хаосу у који нас гура банкарски корпоративни капитализам који је de facto банкротирани модел и постоји само као шпекулативна опсена.

Овде је тренутак да објасним зашто такав, још увек имагинарни, али могући, модел називам „православном економијом“? Одговор је једноставан. Зато што се Западно хришћанство 27. јуна 1942. године, оснивањем Ватиканске Банке (Института за верске послове), практично прикључило пљачкашком банкарско-корпоративном моделу који је касније еволуирао у неолиберализам. Вођена чврстом руком Језуита Ватиканска банка водила је класичну профитну пословну политику, без икаквих скурпула, упуштајући се не само у кредитне и берзанске шпекулације, већ и у прање новца, финансирање трговине оружјем (Хрватска и Косово), трансферисање сумњивог капитала (Пољска – „Солидарност“ и Никарагва – контраши) итд. Њен рад само је још један јасан доказ, још једна област у којој је видљиво да Католичка Црква не поштује основне хришћанске постулате. Као део успостављеног пљачкашког неолибералног модела који тежи униполарном свету, Ватикан сигурно не размишља о његовом укидању или социјализацији, него о његовој реализацији.

Но, да се вратимо Русији и „православној економији“. 

 

ШТА ЗАПРАВО ЖЕЛИ ПУТИН?

Ако је патриотски дискурс нешто замерао Путину, то је предуго толерисање неолиберала у руској економији, при чему се неки (попут Дугина или Хазина) нису устезали да прстом покажу и на Димитрија Медведева. Нећемо се овде бавити тиме да ли су били у праву или не, но свакако је чињеница да је Путин био стрпљив. Многи су мислили да је лутао. Али, када је крајем маја ове године активирао свој економски савет  он јр био веома конкретан: „Предлажем да данас почнемо са планирањем извора раста за руску економију у наредној деценији … Говорио сам у прошлости и желим да нагласим и данас: економски раст неће се поново покренути сам од себе. Ако не пронађемо изворе раста, раст нашег БДП ће се кретати око нуле, а онда ће и наше могућности у социјалном сектору, као и по питањима националне одбране и безбедности и другим областима, бити значајно ниже у односу на оно што нам је потребно да напредујемо и развијамо земљу.“ (1)

Дакле, Путина занима раст, има офанзиван приступ. Његово окретање концепту Сергеја Глазјева, економисти националног усмерења, показује како је он свестан потрошености неолибералног пруступа. Али, зашто није деловао раније?

Деловао је!! И то сјајно! Свестан да ће озбиљније окретање националној економији изазвати жестоку реакцију владара из сенке и напад кроз међународне финансијске институције, Путин се прво окренуо стварању алтернативног међународног економског модела кроз БРИКС и активну сарадњу са Кином. На самиту БРИКСА 2014 у Бразилу донета је одлука о оснивању његове Развојне банке (пандан Светској банци) са почетним капиталом од 50 милијарди долара, а потписан је и Споразум о формирању Фонда заједничких резерви (пандан ММФ-у), са почетним капиталом од 100 милијарди долара (Кина 41 милијарду, Бразил, Русија и Кина по 18, а Јужна Африка 5 милијарди).(2)

Како бисте схватили шта ово значи са аспекта националних економија чланица БРИКС-а изнећу Вам податак да ове земље представљају 24,5 % светске економије, а заједно имају свега 10,3 % гласачких права у ММФ-у.(3) Још један облик неолибералног израбљивања.

Оба пројекта развијају се јако добро, посебно у истискивању долара као светског новца, што је један од темеља постојећег пљачкашког неолибералног поретка и, пошто су отворени за пријем нових чланова, рачуна се да ће до 2020. године бити достојна алтернатива Светској банци и ММФ-у и темељ финансијског поретка мултиполарног света. А Путин, како каже, управо тражи економски модел за наредну деценију!

Дакле, Путин се прво посветио стварању међународних економских алтернатива које ће обезбедити стабилност и отворити развојне могућности новом националном моделу и ослабити моћног противника. Сада може много мирније и реалније кренути у стварање аутохтоног националног економског модела, који условно називам православном економијом. Ни воће се не бере пре него је зрело.

слика http://forum.crveneberetke.com/viewtopic.php?f=39&t=1031&start=20

Прочитај без интернета:
73 гласa