Ових дана су  Министарство финансија САД и Савет за управу ФЕД-ом објавили најновију статистику спољног дуга САД. На дан 31.12 2014. укупан износ дуга је био 17,1 билиона $. БДП САД-а је 2014, према прелиминарним оценама ММФ-а  (још увек нема коначних података),  износио  17.416 милијарди долара. То значи да је ниво спољног дуга САД 2014.године дошао до нивоа од 98,3% БДП-а. Значи, потребно је још само мало, па  да и Сједињене Државе пресеку психолошки важну црту спољног дуга од 100% (земље Европске уније су је прешле још 2012.године).

Из  података  које саопштава Државна благајна САД  јасно је да је главни део спољног дуга  направила влада САД-а (36,3%). Влада је приморана да скоро сваке године, како би затварала дефицит у свом буџету, издаје државне  обвезнице  и друге врсте дужничких хартија.  Део таквих хартија она размешта по  самој земљи, али добру половину продаје страним инвеститорима. Међу њима су на првом месту званичне институције других земаља (централне банке, министарства финансија и остале државне организације, на пример – суверени фондови). Значајно је да су званичне институције других земаља последњих година почеле да откупљују не само дужничке хартије Државне благајне САД-а, већ и друге врсте дужничких хартија које емитују САД .

           Управни савет FED-a  преко свог званичног  сајта наводи нас да закључимо следеће:

  1. Три године (2011. – 2014) нису запажене никакве нагле промене укупног износа обавеза САД према званичним институцијама других земаља. Постојао је умерени пораст обавеза по количини: раст је за три године био 862,7 милијарди долара, односно 14,4%. То значи да је америчка економија наставила да и даље живи преко сопственог задуживања.
  2. Највећи део обавеза САД –а према званичним институцијама других земаља припада америчкој Државној благајни  (68,8% крајем 2014). Истовремено су на друго место по обиму обавеза према званичним институцијама других земаља последњих година неочекивано избиле америчке корпорације. Трезори, централне банке и суверени фондови многих   земаља  су своје резерве почели да активно формирају преко куповине америчких корпоративних хартија – акција и облигација. На њих је крајем 2014. отишло 19,3%  укупног броја  обавеза. Портфељ корпоративних хартија САД се код званичних власти других земаља за три године повећао 1,7 пута. При том монетарне власти других земаља више воле да своје  резерве формирају пре свега преко акција као корпоративних хартија јер оне  у односу на  корпоративне облигације обезбеђују већу рентабилност. На пример, крајем 2014. у њиховом портфељу корпоративних хартија акције су заузеле 1.001,4 млрд долара (87%), а обвезнице 154,3 млрд $ (13%). То је   нова појава. Још пре неколико година монетарне власти других земаља уопште нису улагале   у корпоративне хартије САД. Највероватније је да је главни разлог за то чињеница да је као резултат реализације америчког програма количинског смањења рентабилност државних обвезница САД  пала на неприхватљиво низак ниво.

Такође се из података са сајта ФЕД-а може  констатовати и да никаквих наглих промена у структури и броју обавеза САД према званичним институцијама других држава у јануару 2015 није било.

Управни савет FED-a  на свом сајту даје табелу која  показује да лавовски део свих обавеза одлази на Азију (74,2%  – крајем 2014), и да Кина и Јапан заузимају прво и друго место у свету по величини пакета државних хартија САД које су у њиховом поседу. Тај показатељ у Европи износи  15,3%, у Латинској Америци 8,6%. У периоду 2001. – 2014. највећи раст је долазио  од Европе (за 29%). Америка захтева да јој њени европски савезници активније помажу тако што ће куповати америчке облигације.

Министарство финансија САД преко Државне благајне  објављује и најновију статистику поделе државних обвезница и других државних хартија по другим земљама. На њој је приказан број благајничких записа који се налази не само код власти одређених земаља већ и код осталих власника благајничких записа САД. У првом делу овог текста је већ речено да званичне власти других земаља крајем јануара 2015. поседују портфељ благајничких записа САД од 4.124,4 млрд долара. Значи да   осталим   страним власницима  припадају  благајнички записи у вредности од 2.093,5 млрд $. У категорију „осталих власника“ („незваничне институције“)  спадају пензиони фондови, банке, осигуравајуће компаније, инвестициони фондови и т.д. На њих, тј. „остале власнике“ иде 1/3 свих америчких благајничких записа изван САД.

Највећи власници благајничких записа САД су Кина и Јапан. Ако је раније самоуверено прво место заузимала Кина, почетком ове године су се позиције обе земље изједначиле. Кина је почела да успорава даљу куповину тих записа, а Јапан је, напротив, активирао њихову куповину на велико (могуће је да се то дешава под притиском Вашингтона). На  треће место је у последње време неочекивано избила Белгија која   још 2012. није била ни међу првих десет земаља-власница благајничких записа.

Русија је 2012.године била на осмом месту међу власницима америчких благајничких записа. У то време то је износило 145,7 милијарди долара. До јануара 2015. она је смањила вредност портфеља благајничких записа на 82,2 милијарде долара и тако се нашла на 16. месту – иза Турске. Део благајничких записа САД  из међународних резерви Руске Федерације је на чувању у депозитаријуму ФЕД-а САД (није познато колики је то тачно део). Због претњи Вашингтона да ће замрзнути међународне резерве Руске Федерације као потпуно разумљив корак монетарних власти Русије се претпоставља изношење тих благајничких записа из америчког депозитаријума. Такође је могуће и пребацивање  благајничких записа САД у сигурније резерве, јер и то представља  меру заштите РФ од економских санкција. У „сигурније резерве“  најпре спада злато.  У последње време се запажа тенденција да Русија  убрзано повећава  своје златне резерве као међународне. Према подацима Светског савета за злато, почетком 2000.г. руске златне резерве су износиле 384,4 т, почетком 2010. Те резерве су се попеле  на 788,6 т, а до 1.фебруара 2015. су нарасле на 1208,2 т. Уз највеће власнике златних резерви добијена слика и није тако лоша! Да приметимо да су у периоду 2000 – 2015. год.  САД, Немачка, Италија и Јапан своје златне резерве одржавале на сталном нивоу. А код Француске, Швајцарске  и Холандије  је чак дошло до њиховог значајног смањења. По темпу којим су се повећавале златне резерве можда би са Русијом могла да се упореди само Кина.

Уосталом, као и са Русијом, тако је и са Кином – без обзира на њихове довољно велике количине злата, његово учешће у међународним резервама још увек је много мање него у највећим земљама Запада. У  Кини су златне резерве на нивоу 1% (показатељ је очигледно умањен), у Руској Федерацији 12% (почетком 2015г.).  Упоређења  ради  наводимо податке за неке земље Запада (у %, почетком 2015): Немачка – 67,8; Француска 65,6;  Португалија 75,3%. Има и земаља које, мада се налазе изван граница „златне милијарде“ такође имају врло висок  показатељ учешћа злата у међународним резервама. Као по правилу, то су земље које се боре за обнову свог економског суверенитета. Тако  у овом тренутку златне  резерве Венецуеле износе 69,3%.

Очигледно је да је замена девизне (посебно доларске) компоненте међународних резерви  свакако сврсисходна, али и из још једног разлога: време јефтиног злата је при крају. Очекује се нагли скок његове цене. О томе посредно сигнализира један догађај до кога је дошло у марту ове године:   затварање Лондонског златног фиксинга. Свет прелази на нови, либералнији систем одређивања цене жутог метала. У новим условима Русија је у великој предности, зато што има највећу експлоатацију злата.

24 гласa