Украјина је дуго ишла према овом догађају. Најзад се догодило! Формално – банкрот је констатован  23. септембра, на дан када је Европски комитет Међународне асоцијације свопова и деривата (ISDA) донео своју резолуцију о Украјини  којом се констатује технички банкрот те земље. Сличне вердикте је објавио низ агенција које се баве рејтингом. Тако је међународна агенција Standard & Poor’s  признала изборни  банкрот у страној валути, а у трећој декади  септембра је дала изјаву да може да смањи кредитни рејтинг Украјине на ниво „D“, тј. на потпуни банкрот.

ISDA је међународна  недржавна агенција која је формирана 1985.године са седиштем у Њујорку. Она обједињује највеће играче  светског финансијског тржишта – банке и фондове. У сталном комитету Асоцијације је 15 светских гиганата – Bank of America, BNP Paribas, Deutsche Bank, Goldman Sachs, JPMorgan Chase Bank, Morgan Stanley & Co. International и др. Свих 15 је једногласно гласало за резолуцију о Украјини. Одлука гиганата светског финансијског бизниса  је представљала тренутну реакцију на одлуку украјинске владе бр. 978-р од 22.септембра, коју је потписао Јацењук, која уводи мораторијум на исплату 500 милиона долара дуга по еврооблигацијама. Тај мораторијум је квалификован као техничко банкротирање Украјине за њене спољне обавезе.

Истина, није баш сасвим јасно зашто је ISDA украјински мораторијум назвала техничким банкротирањем. Јер тако је прихваћено у светској пракси:    тако се рачуна   одбијање   извршења спољних обавеза од стране једне земље, ако је оно усаглашено са кредиторима. Понекад  се као технички банкрот сматра дужниково задржавање при исплати  новца  за плаћање и гашење дуга.

Ви ћете да се запитате: па зар се Кијев није са кредиторима договорио о реструктуризацији државног спољног дуга? Јер су то још у августу са радошћу саопштили премијер Украјине Арсеније Јацењук и министар финансија Наталија Јареско. Па ето: њихове изјаве ни мало не вреде. Према светској политици и обичајима, сматра се да је реструктуризација дуговања изведена уколико су се са њом сложили власници дуговања у чијим је рукама минимум 75% укупне количине дужничких захтева, рачунатих по номиналној вредности. У случају такозваног реструктуираног украјинског државног дуга тај услов није испоштован (по мојим проценама  договор је направљен за приближно половину дуга). Кијев је одлучио да игнорише многе озбиљне власнике украјинских евробондова, сматрајући, очигледно, да ће Вашингтон, као покровитељ  кијевске хунте, притегнути независне власнике украјинских хартија.

А даље су се догађаји развијали на следећи начин. У року  који је дат Кијеву за гашење текућих обавеза на износ од 500 милиона долара  није се ништа десило. 2.октобра, последњег радног дана, пре него што је ступило на снагу  решење Јацењукове владе о одбијању да се исплате дуговања, ISDA је иза затворених врата донела коначну одлуку  са закључком да је Украјина технички банкротирала за ванберзанске активе. То се сазнало 3.октобра. Одлука сталне комисије асоцијације ISDA је званично објављена у понедељак, 5.октобра. Асоцијација наставља да делује јасно и чврсто јер мораторијум украјинске владе директно задире у интересе чланица Асоцијације. Једина формулација која ублажава резолуцију ISDA је што је банкротирање названо „техничко“. У  суштини – ради се о потпуном банкротству. Врло брзо ће смоквин листић у облику термина „техничко“  бити одбачено, и међу кредиторима ће почети најжешћа могућа борба  како би свако од њих задовољио своје кредиторске захтеве које има према Украјини.

Има чланова ISDA којима банкротирање Украјине може да нанесе озбиљне губитке и то не зато што су они власници евробондова које је избацила на тржиште власт Украјине, већ зато што су они таквим власницима продали осигурање CDS (свопове који се односе на кредитно банкротирање).  На пример, таквим бизнисом се активно бави JPMorgan Chase Bank. Власници те банке се боје банкротства Украјине и више од Јацењука заједно са Наталијом Јареско. Међутим, и та банка је била принуђена да гласа за признање банкрота Украјине, и тако се сложила да ће морати да исплати солидне компензације власницима украјинских евробондова. Затим ће  се JPMorgan Chase Bank  позабавити драњем седам кожа са Украјине како не би остао последњи у тој хазардној игри. Наравно, у дрању седам кожа ће учествовати и друге чланице  ISDA.

Тешко је рећи чији ће зуби у групи светских дерикожа бити најоштрији када се   на комадиће буду кидали остаци Украјине, али мислим да ће најхалапљивији у том крду зеленаша бити финансијски  лешинари – инвестициони фондови који ће за ситну пару откупљивати дужничке хартије разних држава, а затим ће захтевати од држава-емитената тих хартија њихов откуп по номинали. Финансијски лешинари су познати по томе да знају да растурају споразуме  о реструктуризовању суверених дугова. То су они урадили и са Аргентином која је у прошлој деценији  уз велике напоре успела да одради две реструктуризације које су јој омогућиле да умањи суверени дуг за отприлике 100 милијарди долара.

Украјинске евробондове је активно откупљивао један такав финансијски лешинар – амерички фонд „Френклин Темплтон“ (Franklin Templeton). Он је био главни у групи кредитора који су водили преговоре са владом Украјине о реструктуризацији дуговања.  У самом почетку преговора са владом Украјине у портфељу фонда су били украјински евробондови у вредности од 7,6 милијарди долара. Неки су се чудили: зар се вук претворио у јагње? Управо је о таквој метаморфози говорио Кијев када је саопштио да је реструктуризација, замислите, успешно спроведена, и дуг Украјине се смањио за 20%.

Међутим, то је све био – блеф. Вашингтон је коштало много труда да натера  кредиторе  Кијева да му учине извесне уступке. Конкретно, Бела кућа је радила са финансијским холдингом  BlackRock Inc. По величини контролисаних актива (4,57 билиона долара) то је највећа финансијска корпорација у Америци, а можда и у свету. Са њом имају везе: министри финансија САД (Лоренс Самерс – бивши и Џејкоб Ли – садашњи), председник савета управљача  FED-ом  Џанет Јелен и друге „главешине“. А  BlackRock Inc. је, са своје стране, акционар помињаног фонда Franklin Templeton.

Укратко речено, Бела кућа је притисла BlackRock, BlackRock је притиснуо Franklin Templeton, Franklin Templeton је „савио врат“ и пристао на реструктуризацију дуга. Међутим, Бела кућа ипак није успела у својој намери. Прво, администрација САД нема прилаза многим власницима украјинских дужничких хартија због чега се и није успело у намери  да се сакупи 75%  колико је било неопходно  да би се признала законитост реструктуризације. Друго, BlackRock и Franklin Templeton  су само имитирали лојалност Белој кући. Код финансијских лешинара је драње коже увек на првом месту, а политика, и ако их уопште интересује, интересује их много мање.

Према низу извора, још док су били у току преговори кредитора са Кијевом,   Franklin Templeton је украјинске евробондове уступио другим финансијским лешинарима – фондовима Aurelius  и  Elliott. Они су изван праве контроле  коју спроводи Бела кућа и намера им је да даве Украјину док год могу. Отприлике исто онако како су давили  и настављају да даве Аргентину. Ти фондови су прозвани „независни међународни колектори“, њихове услуге користе многе врло уважене банке и фондови који не желе да прљају свој реноме, али желе своје дужнике да одеру колико год се може. Прича са „реструктуирањем“ украјинског дуга још једном показује да администрација САД-а  не контролише финансијску ситуацију Украјине. То је врло осетљива слаба тачка Вашингтона.

Уосталом, прелазак дужничких захтева у руке „независних међународних колектора“ представља још већу претњу по саму Украјину. Страни кредитори ће почети да се баве ничим не спутаним мародерством. Последице могу да буду  ужасне. Кијев ће да покуша да херметички затвори границу земље (на плану отицања капитала), али при садашњој помами корпорација тешко да ће то бити могуће. Девизни рачуни физичких и правних лица у најбољем случају ће бити замрзнути, у горем ће доћи до конфисковања девиза. Последњи формални знаци  суверенитета  могу бити ликвидирани. Место украјинске владе може да заузме некаква „привремена администрација“ коју ће сачињавати представници главних кредитора (слично ситуацији када се поставља привремена администрација у банци чије је банкротирање управо саопштено). Одштетни захтеви ће се задовољавати преко приватизације остатака државне својине. Уосталом, од приватизације баш не треба да се очекује превише. Кредитори ће да обрате пажњу на присилну наплату спољних актива Украјине.  Однос Запада према Украјини може нагло да се промени. Иностране судије ће штанцовати решења о конфискацији  украјинских актива у корист кредитора. Када буду исцрпљене државне спољне активе, узимаће се приватне активе, тј. оне којих су се украјински олигарси накрали док су трајале „реформе“ и пребацили у иностранство.

И тако, обавештење  ISDA о „техничком банкротирању“ Украјине представља сигнал за почетак чишћења актива те земље од стране финансијских лешинара и осталих ајкула које припадају финансијском свету. Ако се не деси право чудо – привреда Украјине  може да буде потпуно уништена.

Прочитај без интернета:
22 гласa