До краја  рока за гашење дуга по зајму од три милијарде долара који је Русија дала Украјини у децембру 2013.године  остало је скоро – ништа – око месец и по дана. Кијев је одлучио да игнорише обавезе које има према Русији. Таква храброст, тачније бахатост, објашњава се тиме да украјинске власти осећају подршку Вашингтона. При том САД покушавају да постигну да финансијско хулиганство Кијева благослови и ММФ.

Према подацима Националне банке Украјине данас међународне резерве Украјине износе око 13 милијарди долара. Значи да Кијев има могућности да плати дуг, али нема воље. Чак и када не би имао тих 13 милијарди долара он би 3 милијарде, које су му неопходне да Москви врати дуг,  могао да добије, и то од ММФ-а. Док се Украјина не нађе у тоталном банкроту ММФ би могао да јој дозначи нову траншу по важећем  споразуму о кредиту који  је потписан у пролеће 2015.године. Чињеница да се о таквој могућности и не разговара још једном показује да Вашингтону уопште нису потребна једноставна решења. Он би да замути воду, и то што више.

Са манијакалном енергијом САД силују Међународни монетарни фонд захтевајући  да хитно преиспита прописе о кредитирању, како би измењени прописи омогућили Кијеву да крајем године безболно одбије да исплати Москви новац који јој је дужан. Јер одбијање   Кијева да Москви исплати дуг само ће да испровоцира финансијску кризу. И то не у Украјини, већ у читавом свету. Уопште се не шалим.

Уколико ММФ као резултат својих закулисних манипулација (тзв. „кориговање прописа“) подржи позицију Кијева и објави да дуг Украјине Русији није званичан, већ приватан, то би значило да је Кијев победио. Одбијање плаћања приватног  (комерцијалног)  дуга  ће се квалификовати само као делимични банкрот, тако да то неће засметати ММФ-у да настави да Украјини и даље дозначује зајам. Међутим, у том случају ће се Русији  отворити цео комплет варијанти  којима се може одговорити. Рећи у само два.

Варијанта прва. Обраћање енглеском суду (може се и обичном, а може и међународном арбитражном) са захтевом за одштету. Споразум о зајму из 2013. предвиђа да се спорови до којих дође између потписница споразума  разматрају према енглеском праву у судовима Уједињене Краљевине. Одштетни захтев треба да оспори  поступке Кијева и да захтева потврду чињенице да руски зајам спада у категорију званичних.  Експерти претпостављају да ће одлука енглеског суда, уколико се не умеша политика, бити једногласна: дуговање је званично.

Варијанта друга. Сложити се да  украјинска позајмица спада у категорију приватне („комерцијалне“). У том случају – захтевати од Кијева, преко суда,  да  дуг угаси  са 100%  износа.  У том случају  биће створена баш пикантна ситуација. Кијев је радосно саопштио да је реструктуризација дуга  према кредиторима завршена. Отписано је, као, 20% дуга, продужени су рокови за гашење дуговања, промењена је камата тако што је повећана. У финалним разговорима у Лондону, где је тај споразум постигнут, по изјави Кијева, учествовали су имаоци 75% приватног дуга. Власници 25% приватног дуговања нису учествовали у реструктуризацији. У тих 25%,  према украјинским властима, нашла се и Русија, на коју је, према њиховим подацима, пало приближно 17%  приватног дуга. У најновијој финансијској историји је било доста случајева реструктуризација дуговања, али, као по правилу, она је вршена уз учешће власника преко 90% дуга. Па чак ни тако висок показатељ не гарантује ништа.

Да се присетимо реструктуризације грчког дуга из 2012.године. Добит у тој реструктуризацији, ако је веровати обрачунима  „Велике тројке“ кредитора (ММФ, ЕЦБ, Европска комисија)  је износио око 100 милијарди долара.  Међутим, нису се сви кредитори сложили са таквим решењем. Њих је било само неколико процената, и то су углавном били немачки власници грчких хартија, мањи фондови и компаније. Тада је Брисел заједно са својим колегама из „Велике тројке“ успео да неутрализује инвеститоре који се нису слагали. Европски медији су о тој страни реструктуризације грчког дуга дуго  ћутали.

Другачија је прича о реструктуризацији дуговања Аргентине у прошлој деценији. Тада су споразум са Аргентином потписали носиоци од отприлике 92 – 93% укупног дуга. Међутим, пре неколико година на хоризонту су се појавили финансијски лешинари – амерички инвестициони фондови који су у своје време аустријске хартије од вредности куповали у бесцење и који су почели да захтевају гашење дуга по номинали, т.ј. са свих 100%. Конструкција реструктуризације  аргентинског дуга  је почела да се руши. Финансијски лешинари су преко америчких судова успевали да се изборе за оно што су тражили. Осим тога, они су терали званични Вашингтон да замрзава аргентинске  званичне девизне рачуне  у банкама САД, и на тај начин да заустављају извршење обавеза према кредиторима који су се сложили са реструктуризацијом. Таква су неписана правила игре једног броја приватних кредитора.

Вероватно је да би у неко друго време било могуће очекивати коментаре, било какве, од Међународног монетарног фонда,  због онога што је Кијев громогласно назвао  „реструктуризацијом“ украјинског дуга. У ствари, то је најобичније профанисање, а стручњаци ММФ-а то одлично знају, али ћуте. Али  Русије не сме да ћути, већ је дужна да ради. Ако су имаоци само 7 – 8% украјинског дуга (при чему су то били шпекуланти и финансијски лешинари) подвргли ревизији  реструктуризацију огромног аргентинског дуга, Русија тим пре има право да то учини са украјинским!

Прво, зато што је Русија, за разлику од финансијских лешинара – поштен кредитор. Русија није куповала „отпад“ на секундарном тржишту. Посао се састојао од затворене купопродаје 100% украјинских дужничких хартија на Ирландској берзи, по номинали и са каматом која је била смањена више од 2,5 пута.

Друго, чак и ако би се дуг Украјине Русији сматрао за приватан, Русији припада, како је већ речено, око 17% комплетног приватног дуга Украјине. А то је већ део за поштовање.

Треће, било је врло компликовано да се приватни кредитори који су у лето 2015.године седели за преговарачким столом, натерају да отпишу део украјинског дуга (20% основног износа). По нашим подацима – преговоре са Кијевом су водили  задрти, отписани финансијски лешинари (главни међу њима је био „Френклин Темплтон“). Натерали су их да се сложе да уместо меса једу купус. Зато приватни кредитори могу у било ком тренутку да  се одрекну  споразума о отпису дела дуга. А повод за то може да им да Москва, која би преко енглеског суда затражила да се изврши 100% гашење дуга! Шаховска  партија у варијанти  „украјинско дуговање Русији – приватно“ може да буде врло напета.

Прича се да ММФ осећа клопку  у коју Украјина може да упадне уколико призна да је њен дуг био приватан. Експерти који врло пажљиво прате заврзламу у вези са украјинским дугом сматрају да би било добро  да  статус  кијевског дуговања Москви ММФ ипак не мења. Уместо тога ће највероватније да се донесе  одлука да земља-чланица ММФ-а  објави банкротирање да званичан дуг овој или оној земљи неће утицати на могућности ММФ-а у вези са кредитирањем земље која је објавила такво, „делимично“, банкротство.

Уколико одлука ММФ-а стварно буде таква, биће врло компликовано да се предвиде њене последице. Једноставно – превише је фантастично. Јер ће та одлука да промени пропис који је био на снази откако постоји ММФ: суверени дугови представљају „свету краву“. Било какав напад на ту „краву“ је од државе правио изопштену земљу за систем међународних финансија. Убиство свете краве, које је планирано за крај новембра  довешће до потпуне парализе рада ММФ-а, а такозвани суверени зајмови и кредити ће нестати исто онако како су некада давно  нестали мамути и диносауруси.

Радијус уништења који може да настане као резултат одбијања Украјине да плати Русији дуг, биће врло велики. Настрадаће и Русија, али уколико буде паметно играла партију, успеће да врати свој новац. Али ће зато да буде много губитника!

Прво – Украјина. Одбијање да плати дуг, па чак и добијање од ММФ-а транше као кршење још увек важећих прописа  ће само да продужи финансијску агонију Кијева. По мојим проценама – само за неколико месеци.

Друго – Међународни монетарни фонд. За годину и по дана рада са Украјином он је прекршио све оне прописе  који су доношени и дотеривани деценијама. Сви безобразлуци и мангупирање које је ММФ себи дозволио  у вези са Украјином само се гомилају преко  кризе у реформисању Фонда, која већ траје пет година. Крајем децембра 2015. ће бити 70 година од  оснивања ММФ-а, али се мени чини да јубилар неће баш дуго живети после овогодишње прославе своје  годишњице.

Треће, земље континенталне Европе. Зато што Вашингтон тера  своје савезнике  да у ММФ-у доносе политичке одлуке у корист Украјине без обзира што то представља кршење важећих прописа, њихова репутација озбиљно страда. Јер одлука о промени прописа ММФ-а ће се на Савету директора гласати уз подршку европских савезника САД-а. И рекло би се да они више немају где да се дену. Чак и мадам Кристин Лагард, извршни директор Фонда, на последњем самиту ММФ-а и Светске банке у Лими (Перу)  је изјавила да је „спремна да одигра животну игру“ за Вашингтон, само да Конгрес САД-а гласа за ратификацију одлуке ММФ-а о преиспитивању квота. Париз је закључио да је та њена изјава непристојна, подсетивши госпођу Лагард да она  није само међународни функционер, већ  да истовремено представља и Француску.

Четврто – Велика Британија. Лондон је већ почео да хистерише јер је управо у Енглеској почео судски процес у вези са баксузним дугом.  Споразум између Русије и Украјине о додељивању зајма предвиђа да се у случају спора користи енглеско право. Многи експерти предвиђају да ће Вашингтон да захтева од Лондона  да се донесе „потребна“ одлука.  Опасност може да дође од стављања  репутације  Лондона као центра међународне арбитраже као улога. Уколико  Лондон  савије кичму, нове емисије евробондова ће бити усмерене ка другим судовима.

Пето – цео свет. Може да дође до парализовања  такве међународне финансијске делатности каква је пружање суверених зајмова и кредита. Може да дође до параде банкротстава држава по сувереним дуговима. Невини „делимични“ банкроти  ће прерасти у права, потпуна банкротирања. Доћи ће до другог таласа светске финансијске кризе. Рекло би се да САД и иду на то да се дуг Украјине  Русији искористи  као детонатор светске финансијске кризе.

Прочитај без интернета:
26 гласовa