У петак 29. маја 2015. одржана је на Новом Београду промоција другог издања студије пук. Ратка Шкрбића, „Сребреничка подвала“ чији је издавач „Историјски пројекат Сребреница“.

Захваљујући изузетном залагању и организаторским способностима г. Слободана Млинаревића, окупљеним гостима су се на тему књиге обратили аутор пук. Ратко Шкрбић и политолог и директор „Фонда стратешке културе“ у Београду, Александар Павић.

Павић је у свом уводу истакао са каквим се институционалним препрекама у Србији суочава свако ко се супротставља тиранији политичке коректности и настоји да се непристрасним истраживањем истине избори за државне интересе Србије и одбрани националне интересе српског народа. Присутне је потсетио на инцидент који је обележио прво издање ове студије 2014. године, када је заказана промоција у Дому Војске у Београду отказана по наређењу министра одбране, а на интервенцију Наташе Кандић из Фонда за хуманитарно право, лажне невладине организације која се у Србији финансира новцем из иностранства.

У свом излагању, пук. Ратко Шкрбић је објаснио да се за разлику од Хашког трибунала, где је два пута наступао као вештак одбране у предметима Милетић и Толимир, определио за методологију да у предмету Сребреница прати „кретање живих становника“ са циљем утврђивања стварног броја несталих или погубљених лица. У промовисаној књизи пук. Шкрбић је користио искључиво документацију о Сребреници коју је као сведок-вештак службено добио од Тужилаштва Хашког трибунала, не ослањајући се при томе ни на један српски извор. Пажљивом анализом недоследних Хашких оптужница и обимне доказне грађе коју је добио од самог Трибунала, пук. Шкрбић је показао да расположиви докази у најмању руку не подржавају тврдњу Тужилаштва и закључак неколико судећих већа Трибунала да је у Сребренициу јулу 1995. по преком посатупку погубљено 7.000 до 8.000 ратних заробљеника, или приближно сличан број.

Публика је са пажњом саслушала излагаче и на крају поставила низ умесних питања који сведоче о високом степену интересовања за догађаје у Сребреници 1995. године.

Прочитај без интернета:
7 гласовa