Миодраг Зарковић

Велика Британија за сада, колико је познато, не разматра могуће доношење резолуције којом се осуђује Новак Ђоковић због тога што је расплакао девојчицу која скупља лоптице на Вимблдону. Али, ако се Лондон ипак одлучи на такав потез, то тешко да ће икога зачудити, с обзиром на понашање енглеске јавности, а нарочито медија, према најбољем светском тенисеру, који је већ данима принуђен да домаћим новинарима полаже рачуне због нечега што су они надували преко сваке мере укуса.

Ђоковић је, као што је већ нашироко познато, у даматичном мечу против Кевина Андерсона у једном тренутку заиста љутито и повишеног гласа затражио да му се добаце лоптице. Мада то није био баш леп призор, вреди рећи да: 1) у професионалном спорту такве ствари нису нимало неуобичајене, и 2) чак и ако занемаримо мерила професионалног спорта, Ђоковићев „испад“ није био нарочито жесток нити непријатан, пошто је сасвим очигледно да Новак није викнуо ни на кога посебно и да није имао намеру било кога да увреди или понизи.

Свеједно, и после наредног кола, у којем је разбио Марина Чилића, Ђоковић је поново био суочен са питањима енглеских новинара о „инциденту“, па је опет морао да одговара:

„Гледајте, разговарао сам са девојчицом и она је рекла да не замера. Рашчистили смо то, извинио сам се ако сам нешто урадио. Али, као што сам рекао и на прошлој конференцији, ништа није било упућено њој, био је то моменат борбе, само сам се окренуо и викнуо. Жао ми је што се она нашла тамо у том тренутку, али мислим да медији од свега праве већи догађај него што је стварно био.“

Јесте, енглеска гласила праве много буке ни око чега, као што то и иначе чине, али овде има још нечега. Овде се ради о енглеској култури, која налаже да се енглеска девојчица има узети у заштиту, без обзира на то што није била истински угрожена, или на то што је на оптуженичку клупу изведен најбољи тенисер данашњице. Између Ђоковића и девојчице, енглеска јавност бира девојчицу – само зато што је она, оправдано или не, била потресена због нечега што је он урадио. То су Енглези, највећи националисти у историји.

Оно што је лицемерно, па и много горе од тога, јесте то што Енглези другима, а поготово Србима и Русима, редовно замерају када ови узимају у заштиту своју нејач, која је, наравно, неупоредиво угроженија него што је то била вимблдонска девојчица од Новака Ђоковића. Срби који су деведесетих ратовали против Томислава Мерчепа, Насера Орића или Рамуша Харадинаја, такође су штитили своје ћерке и синове. Исто као што данас Руси у Новорусији штите своје. Грозоморна искуства Другог светског рата и тадашњих кољачких одреда, који су оставили крваве трагове широм Балкана и Совјетског Савеза, била су довољна опомена да се овог пута није смело седети скрштених руку.

Било како било, није основна невоља у томе што енглески новинари нападају Ђоковића. Хвала Богу, сувише је он надмоћан да би то могло да му науди. Не, основна невоља је у томе што, како је рекао Џевад Галијашевић на недавној научној конференцији о Сребреници, после онаквог британског предлога резолуције о Сребреници британски амбасадор није истог часа најурен из Београда. Зарад српске деце.

19 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ