Миодраг Зарковић

Просто је генијално то што се Ивици Дачићу спочитава састанак са Мишом Бананом. Али му се опрашта дивањење са Хашимом Змијом.

Чуј, опрашта! Због сусрета са Змијом хтели су својевремено и за Нобела да га предложе.

Тог Банану, истина, може човек да повеже са многим непочинствима, али је исто тако потпуно неоспорно да Банана има неупоредиво мање живота на души него Змија. Искрено говорећи, по том мерилу тешко да ико може да се носи са Змијом, који је људе стигао да убија и као терориста, и као криминалац, и као политичар. А неке је уз то и касапио на живо, како би продавао њихове органе.

Па опет, кад Дачић седне за сто са Хашимом Змијом, махом добија похвале, од стране истих ових који би га данас хапсили због дружења с Бананом.

Све то води ка неугодном закључку да је Дачићева интелигенција унеколико прецењена. Неки дан, наиме, Ивица изјави да је са Бананом ономад причао о тада притвореном Драгану Џајићу. Уместо да је рекао да се разговор водио око коначног решења за Косово и Метохију и наставка европских интеграција.

Који би мајчин син после смео да му приговори било шта!

Вожд социјалиста се, авај, одлучио за Џајића, који ни Црвеној звезди није могао да помогне, па вероватно неће спасити ни Дачића. Наставиће се ова хајка на мученог попечитеља спољних послова, иако никакво кривично дело у његовим састанцима са Бананом до дана данашњег није испливало на површину.

Можда звучни запис са дотичног састанка крије доказе о незаконитом садржају разговора, а можда не, али звучног записа нема. Све што знамо о разговору Дачића и Банане, јесте да се одиграо. Сама та потврда може да буде политички неугодна по Дачића, кога је дотични разговор затекао на положају потпредседника Владе и попечитеља полиције. Неко ко управља полицијом стварно би морао да пази с ким седа за астал. Људе сумњивих житија – какви се често ките егзотичним надимцима попут „Банана“ – ваљало би да избегава у широком луку. Али, пуко састанчење са Бананом, против кога се у датом тренутку није водио никакав кривични поступак, не представља никакво огрешење о закон.

Састанчење са Змијом је, међутим, сасвим друга прича. О Змији и његовим зверствима одавно постоји темељан досије. Када је седао за сто са Змијом, Дачић је знао да разговара са крвником. Цео свет је знао да разговара са крвником.

Зна се, такође, да је Дачић са Змијом разговарао о рушењу Устава Србије, самим тим и свеукупног правног и друштвеног поретка, заправо државе. То није ствар тонског записа: тема Дачићевих састанака са Змијом уопште није тајна. Нема никакве недоумице да је са Змијом вожд социјалиста, тада у својству председника Владе Србије, договарао затирање српске државности.

Због свега тога је Банана савршено небитан. Кривити Дачића за Банану, а остављати га на миру за Змију, исто је као и нападати Клинтона само за Монику Левински: јесте срамота варати Хилари (онакву жену!), али је ваздушно иживљавање над Србијом или Ираком ипак нешто већи злочин.

Банана је, међутим, мач који виси над главом Ивице Дачића. Не Змија, него Банана. И то наговештава где се налази извориште последњих напада на вожда социјалиста. Медијске псе је на њега овог пута напујдао неко коме такође не иде у прилог да се потеже Змија. Зато што би и сам морао да одговара за змијолике састанке, каквих је наређао чак и више него Дачић.

Дабоме, реч је о Александру Вучићу. Само он може истовремено да има толику жељу да блати Дачића, толику моћ да блаћење уздигне на ниво главне друштвене и медијске теме, те толику потребу да се расправа задржи само на Банани и никако не скрене ка Змији.

А то говори да се Србији највероватније ближе нови избори. На тим изборима ће се, очигледно, најжешћа борба водити управо између два стожера владајуће коалиције, СНС-а и СПС-а. Толико о вајној „стабилности“ државе у протеклом раздобљу, којом се Вучић и његови послушници редовно хвале на сав глас.

Не може да буде стабилна држава која се онако оклизнула, и то не на Банану, него на Змију.

Прочитај без интернета:
11 гласовa