Миодраг Зарковић

Неколика гласила бавила су се протеклих дана питањем грчког односа према косметској кризи, односно, не баш тихим нагађањима да ће Атина, услед погоршаних односа са Београдом, ускоро признати такозвану независност „Косове“. У тим освртима је можда и најзапаженија била изјава Милоша Стојковића, наводног пријатеља Алексиса Ципраса, који је београдском дневном листу „Курир“ препричао недавни разговор са председником грчке владе:

„И сада када је почело да се нагађа, после бројних написа у новинама да ће поклекнути, чули смо се и дословце сам га питао: `Алексисе, брате и пријатељу, знаш да сам с Косова, да ли ћете признати Косово?`, а он ми је одговорио да се то неће догодити.“

Стојковић је и раније нашироко причао о свом познанству и пријатељству са Ципрасом, које, каже, потиче из Стојковићевих студентских дана на Аристотеловом универзитету у Солуну, где је данас сарадник. Тако је пролетос, у интервјуу за лист „Информер“, потанко описао како су се упознали и друговали, представљајући Ципраса као великог љубитеља Србије, а све је, уверљивости ради, подупро са неколико заједничких фотографија (које, истини за вољу, изгледају као да су настале скоро, приликом прошлогодишње Ципрасове посете Србији, али хајде де). У сваком случају, Стојковић би могао да делује као неко ко је, рекло би се, адреса од поверења у вези са свим недоумицама око Алексиса Ципраса, а нарочито у погледу односа његовог кабинета према најболнијем питању српске државности – Косову и Метохији.

Да ли је то нужно тако, ако се има у виду да је Стојковић истовремено и близак сарадник Александра Вулина?

О блискости са Вулином и поверењу које има у њега, па и у целу Владу Србије, Стојковић је на сав глас причао у једној емисији у којој је гостовао са потписником ових редова. Емисија је снимљена пре непуних пола године, али још није приказана, а можда ће једном и бити, због чега овде неће бити изнете појединости, већ само уопштени опис расправе.

Мада су у студију били још и Братислав Југовић, директор Покрета социјалиста (Вулинова странка), те злогласни Милован Дрецун, СНС-ов јуришник и председник Одбора за Косово и Метохију Народне скупштине, у похвалама званичном Београду ипак се издвајао управо Стојковић, иако је био представљен само као предводник извесне невладине организације која, наводно, помаже српску децу у окупираној покрајини. Говорио је да косметски Срби немају избора него да слушају Владу Србије, која им, вели он, силно помаже и доприноси њиховом опстанку на Космету. Бриселски споразум и ону срамоту од локалних избора, наравно, није нападао. Штавише, на моје критике Вучићевог кабинета и нарочито Александра Вулина, доскорашњег директора Канцеларије за Косово и Метохију (познатог, између осталог, и по бестидном повлачењу оставке коју је претходно поднео јавно да јавније не може бити, у директном преносу на РТС-у), Стојковић је узвраћао као опарен, обилато позајмљујући из добро знаног вучићевско-вулиновског репертоара несувислих правдања („жути“ били гори, међународне околности неповољне, нема се избора, итд.)

Да ли особа којој не смета Вучићева и Вулинова политика, са свим њиховим поклекнућима и издајствима, може и треба да буде неко ко доследност захтева од било ког другог државника, па макар то био „брат и пријатељ“ Алексис Ципрас?

Наравно да не. Личности попут Стојковића, чији се вајно родољубље без икаквих потешкоћа прилагодило Вучићевој и Вулиновој распродаји сваког и једног националног интереса, немају никакву моралну основу да икога пропитују и од икога да нешто захтевају, напросто због тога што саме нису положиле испит доследности и достојанства. А таквих се, нажалост, видљиво намножило у српској јавности, што и јесте основни недостатак исте.

Оно, у Ципраса више нико не би смео да се поузда. Човек који је, како сада изгледа, мртав-хладан изневерио своје гласаче и свој народ, свакако неће имати претерано обзира ни према Србији и Србима. Али, како год Ципрас на крају пресекао у вези с Косметом, главна српска тешкоћа остаће Милош Стојковић и њему слични, који налазе за сходно да за реч држе Ципраса, или било кога другог, само не Вучића, Вулина и остале представнике најпревртљивијег режима у историји овог народа.

Прочитај без интернета:
14 гласa