Драган Милашиновић

С времена на време подсети нас председник Николић на Косово. Глас му тада делује забринуто, поруке су му некако упозоравајуће, а пророчанства суморна. И, као да не зна шта се заправо дешава, као да не разуме да када год се он појави да нешто о Косову каже убрзо се испостави да га све мање имамо, његово лице делује некако збленуто а рука иза леђа показује према Влади.

Али, не виде сви људи иза леђа. Неки и не разуму зашто би уопште требали да гледају иза председникових леђа. Бирали су га, ваљда, да јавно ради и говори. Трећима опет није јасно како се једно Косово (толики векови душе, вере и историје) може затурити иза нечијих леђа, па макар то био и председник. Хајде, једна диплома па и некако. Хајде и жена која је заспала са варјачом у рукама а пробудила се на осветљеним модним пистама Париза и Њујорка, хајде и бесправне куће синова… Све некако, али, Косово?! …

И тако, са председниковом руком иза леђа, Косово одлази. А што нам га мање остаје, владин рејтинг је све већи. Из Живота је већ отишло, из Историје и Вере полако нестаје, једино га још чува молећив поглед Народа према Русији и председнику Путину.

Појави се, и с времена на време, зависно од пригоде, код председника Николића. Овога пута пригода је била безмало свечана – отварање толико чеканог првог поглавља. После 15 година муке и труда, одрицања и понижења, комесара за све и свашта и осталих сподоба које су нам се злобно цериле у лице, најзад смо га добили. Тражили сте, гледајте. Најавили су га, а ко други, наши архетипски непријатељи Енглези, које је за ЕУ брига колико и за лањски снег. Да не буде дилеме и Немци су одмах додали коју. Поглавље 35 (Остала питања)! А остала питања своде се на једну наредбу – Косово мора да се преда одмах!

Е, на то се огласио наш председник Николић. Забринута лица, спуштеног погледа, пустио је међу нас своје ново подсећање како је крајње време за национални консензус о Косову. А рука иза леђа, опет према Влади. Као, није он надлежан, „унутрашњу и спољну политику води Влада“. Као, он нам то само каже, а ми како хоћемо. Нови, забринути, „отац нације“.

Хвала на подсећању, председниче! И слепи виде где смо и шта смо! Али, да подсетимо и ми тебе понешто. Идемо редом.

Фебруара 2008. године на протестном скупу „Косово је Србија“ обећао си нам: “Ја вам обећавам, тако ми Бога, нећу се смирити док Косово и Метохија не буде под контролом Србије. Није могао Хитлер да га узме неће ни ови данашњи”. (1)

Хајде, да се не подсећамо оних прича о Златибору, неким пуним торбама и МИ-6,  затим ЦЕСИД-а и честитке Ван Ромпеја на пола изборног дана, нека то буду гласине.

Али, прво што си урадио као председник било је да даш иницијативу да се разговори са Косовом “подигну на виши ниво”. То си ти урадио, не онај на кога сада показујеш руком иза леђа. И ко је за шефа тих преговора именовао премијера, што није виши, већ највиши ниво? Па, ти председниче. Није ли то прво (додуше индиректно) признање Косова као државе? Ко је први српски председник (рачунајући и Тадића) који није провео Божић на Космету?! Тек да се подсетимо.

Па је онда дошла она превара са платформом. Јавности једна, а Скупштии друга верзија!!  Истина, није била твоја идеја, али си у томе свесно учествовао и говорио неистине са скупштинске говорнице. Тада је требало тражити национални консензус. Није било касно, а постојала је и опозиција!! Твој пристанак да се одрекнеш изворног текста платформе, који је напрасно нестао, и подржиш ону Дачић-Вучећиву скаредност омогућио је све оно после, рачунајући и Бриселски споразум, Србе против Срба на Космету и укидање српских институција на Северу, што ни НАТО-у својевремено није успело. Тек, да се подсетимо!

Па, онда, ко је од Уставног суда тражио да одложи решавање приговора на уставност Бриселског споразума зато јер ће предложити уставни оквир који ће све задовољити. Где је то? Шта је с тим? Или се само куповало време, да се Бриселски споразум имплементира? Ма, само да се подсетимо?

Затим, ко нам је уопште накалемио на грбачу, свог “политичког сина”, тог диктатора у покушају и давао му званичну подршку  све време, не рачунајући ту руку иза леђа? А ко нам је инфилтрирао Марка Ђурића, и дао му у руке косовски кромпир као први посао у животу? И где је више та, наводно, нова платформа која је, тобож, предата Влади? Тек, да се подсетимо!

Знамо и ми понешто, председниче. И памтимо. Зато нам не треба подсећање.  Не требају нам председник и премијер који се боре око плена, већ државници који виде и воде напред. И не треба нам рука иза леђа, век рука која показује ПУТ …

… ка РУСИЈИ!!

26 гласовa