Миодраг Зарковић

Овај клиначки Клуб љубитеља Ангеле Меркел, који сплетом несрећних околности влада Србијом, повремено прави предах у обожавању немачке канцеларке само да би – обожавао Федерику Могерини. Примера ради, ево како то изгледа у извођењу Марка Ђурића, вајног директора Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије:

„Она у својим рукама има иранску кризу, кризу Еврозоне, велика светска питања, а одвојила је озбиљно време да разговарамо.“

Дотичну хвалопојку на рачун Федерике Могерини Ђурић је изрецитовао у „Кажипрсту“ на Б92, где је гостовао у среду, 1. јула, и говорио о последњем кругу бриселских „разговора“ Београда и Приштине.

Е сад, на сваком иоле разборитом и часном држављанину Србије је да се запита какви ти „разговори“ заиста могу да буду, када нашу државу у њима може да представља неко као Ђурић, ко је очигледно не само недорастао задацима које је приграбио, него и животно неодрастао. Јер заиста, пунолетни људи се деле на оне који су постигли интелектуалну и менталну зрелост, и оне који су захвални Федерики Могерини што је одвојила „озбиљно време да разговарамо“.

Ови други су, уопштено говорећи, можда у стању да схвате вицеве о Муји и Хаси, али даље од тога не добацују. Озбиљнија питања напросто надилазе њихове способности и зато је тугаљиво гледати их како се муче да у њиховом разрешавању учествују.

Па ко нормалан може и да помисли да Федерика Могерини игра било какву садржајнију улогу у иранској кризи? Или да њу, сироту, неко нешто пита у вези са еврозоном? Али надасве, како је могуће да Марко Ђурић не увиђа да је косметски чвор, који су сами замрсили помагањем шиптарских терориста, за Американце и остале западне насилнике прворазредно питање, ништа мање важно него Иран или еврозона?

Нико од њих не може да иде на суд због еврозоне. Нико од њих не може да одговара за ратне злочине у вези с Ираном. На Косову и Метохији су, међутим, изложени свакој врсти одговорности, управо због зверстава која су непосредно помагали или још непосредније сами извршили. Због тога се Западу оволико и жури са „нормализацијом односа Београда и Приштине“, како би накнадно напабирчили какво-такво морално и законско оправдање за своја злодела над јужном покрајином суверене Србије (причамо о 1999. години, када смо збиља били суверени). Управо то и представља та „нормализација“: закаснело скидање кривице са коначних ктитора сваке балканске кланице, па и оне на Космету.

Само патуљци у интелектуалном, менталном, па и моралном смислу, могу да не виде ту суштину. Данашња српска трагедија је у томе што су се највиших положаја у власти, па и Канцеларије за Космет, докопали управо такви, који не дохваћају даље од дечурлијског дивљења Федерики Могерини. Или Ангели Меркел, кад смо већ код незрелости.

Прочитај без интернета:
8 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ