Златко Богатиновски

Осмог октобра ове године, на предлог Врховног суда Бразила, покренута је истрага о неправилностима у изборној кампањи на прошлогодишњим председничким изборима, на којима је дотадашња председница Бразила Дилма Русеф поново изабрана за шефа државе.

Да у читавој причи, сем елемената корупције и финансијских малверзација има и политичке позадине говори и податак да је суд покренуо истрагу на основу претходног захтева највеће опозиционе партије, чији је лидер Аесио Невес, иначе главни ривал Русефовој на прошлогодишњим октобарским председничким изборима.

Далеки, а нама тако блиски Бразил

Бразил је географски далек, али људски, па и политички, врло близак нама. Када то кажем указујем на деценијски континуитет добрих односа Социјалистичке Федеративне Југославије, па потом и Савезне Републике Југославије, Државне заједнице Србије и Црне Горе (ДЗСЦГ), и коначно Републике Србије са Савезном Републиком Бразил. Уз политичке, ишли су доста добри и економски односи, пре свега трговина.

Бразил је, подсећања ради, највећа (заузима половину јужноамеричког континента) и најмногољуднија (преко 200 милиона становника) држава Латинске и Јужне Америке, док је у светским размерама на петом месту и по величини територије и по броју становника. Оно што је такође веома важно је да је Бразил седма економија на свету.

Сем Кине и њене Комунистичке партије, Бразил је једина земља међу десет најразвијнијих економија света, у којој је на власти левица, оличена кроз дванаестогодишњу владавину Радничке партије.

Печат бразилске левице је у два председничка мандата, а народ је очекивао и промену Устава, па онда и трећи мандат, утиснуо харизматични лик човека огромног политичког потенцијала, Лула Да Силве. Иначе врло вероватно „најнешколованијег“ светског лидера, са само завршеном основном школом, али лидера који је маестрално водио највећег економског гиганта Јужне Америке.

Управо је Да Силва био оснивач Радничке партије, највећег и најмасовнијег левичарског покрета у Латинској Америци. За време његове владавине милиони Бразилаца су се ишчупали из канџи америчког неоколонијалног и неолибералног модела живљења у беди и сиромаштву.

Ко је Дилма Русеф?

На изненађење многих, на председничким изборима 2010. Дилма Русеф је била Да Силвин кандидат. У својој предизборној кампањи се залагала за аграрну и политичку реформу ове велике и богате земље. У првом кругу 3. октобра је освојила 46,9% гласова, а у другом 31. октобра 55,96%, и тако постала прва жена председник Бразила у његовој историји.

Госпођа председница је, за разлику од свог претходника Да Силве, завршила економски факултет. Уз саветодавну подршку свог духовног ментора Да Силве, Русефова је у свом првом председничком мандату остварила значајне резултате у руковођењу огромном и помало неуређеном државом. Одлучним потезима је подигла организациону структуру земље на виши ниво, као и општи привредни развој. Отуд и надимак „челична леди“, као алузија на британску челичну леди Маргарет Тачер, али и Јованка Орлеанка због њене личне храбрости.

Наиме, Бразилци, памте и поштују њен лични ангажман у борби за слободни Бразил. Дилма Русеф се као двадесетогодишњакиња 1967. године прикључила Социјалистичкој партији Бразила која се борила против војне диктатуре у држави. Наравно, партија је проглашена за нелегалну, и њени чланови су морали илегално да се боре за свргавање проамеричке војне хунте. После три године герилског живота и борбе, бива откривена и ухапшена 1970. године, и после крвавог двадесетдводневног мучења осуђена на вишегодишњу робију од стране Војног суда. Крајем 1972. године бива ослобођена.

Откуд Русефовој револуционарни дух? Њен отац Петар Стефанов Русев је био комуниста, члан Комунистичке партије Бугарске. Због забране деловања КПБ и полицијског прогона у Краљевини Бугарској, бежи 1929. у Француску, а неколико година касније и у Бразил, где мења име у Педро Русеф.

Из таквог породичног миљеа следствено је било бити члан и озбиљан активиста прво Социјалистичке, а потом и Радничке партије.

Као 36-ти председник Бразила Русефова врло активно и конструктивно учествује у раду самита земаља БРИКС-а: 2011. у Кини, 2012. у Индији, 2013. у Јужноафричкој Републици, 2014. код куће у Бразилу и ове године у Русији.

На прошлогодишњем бразилском самиту БРИКС-а донета је историјска одлука о оснивању Развојне банке која је заживела ове године, као завештање за будућност у којој долар неће бити средство и механизам пљачкања планете у корист САД. Сем тога, потпуно равноправан удео у руковођењу „новом светском банком“ је добрим делом заслуга економисте Дилме Русеф, упркос настојањима кинеске делегације да Кина буде доминантнија од других земаља чланица БРИКС-а.

Прошле године је Дилма Русеф тесном већином освојила други председнички мандат али и гомилу проблема. Низ корупционашких, што надуваних, што реалних афера, чији су актери наводно њени блиски сарадници и чланови Радничке партије.

Економска рецесија, која и јесте и није само бразилска прича, огромна и непотребна улагања у нерентабилне фудбалске стадионе поводом одржавања и економски и спортски промашеног Светског првенства 2014. и, везано са тим, велике грађевинске проневере и махинације.

А онда су се појавиле гласине о политичком утицају на склапање послова државне нафтне компаније „Петробрас”. И не само то. Председницу Бразила сада оптужују да је за изборну кампању користила донације „Петробраса” и новац стечен корупцијом. Одлуком Врховног суда тражи се да се утврди да ли су председница Дилма Русеф и потпредседник Мишел Темер злоупотребили свој положај и користили новац стечен на нелегалан начин за финансирање прошлогодишње предизборне кампање.

Остаје отворено питање зашто се чекало читавих годину дана да би се ставили у упит прошлогодишњи избори.

Новембра 2014. око 2500 људи је протестовало у Сао Паолу тражећи њену оставку. Марта ове године је чак око милион и по људи у десетак градова тражило опет њену оставку, али је такође имала подршку и неколико десетина хиљада својих симпатизера. Потом се десио априлски протест, па августовски са око 150.000 незадовољника.

По неким истраживањима јавног мњења, популарност владајућој гарнитури је драстично пала, а рејтинг Дилме Русеф наводно чак са 29% на 9%. Онда су се и некадашњи коалициони савезници Радничке партије придружили (проамеричкој) опозицији и затражили њено разрешење у Конгресу. То ће тешко моћи да се деси, али је све већа извесност одржавања превремених избора.

Да ли је политичка елита Радничке партије заглибила у корупционашком блату, или је Бразил на „бочном“ удару САД по Русији преко БРИКС-а, или је и једно и друго, остаје да се види на крају истраге. Она ће показати и колики су капацитети Русефове за останак на власти, и да ли ће издржати овај налет опозиције.

Да у овој бразилској политичкој самби има и тонова из иностранства указује и то да председницу државе оптужују и за послове за које није могла бити крива јер су уговарани док је на власти био њен претходник, Лула да Силва.

С друге стране, све се отвореније прича баш о његовом повратку у политички живот највеће и најјаче латиноамеричке државе.

Било како било, БРИКС без Дилме Русеф неће бити исти као са њом. Ем једина жена вођа тако економски моћне државе, ем једина жена међу државницима лидерима БРИКСА.

18 гласовa