Миодраг Зарковић

Чим је постало јасно да ће Јадранска лига – кошаркашко регионално такмичење које је још 2002. године злослутно најавило распродају српских националних интереса – ускоро вероватно морати да остане без клубова из Србије, у помоћ јој је, очекивано, прискочила телевизијска станица Б92.

У четвртак, 4. јуна, у емисији „Кажипрст“ на овој телевизији гост је био Драган Ђилас, председник Кошаркашког савеза Србије (КСС). Водитељка Татјана Алексић је безмало десет минута пропитивала Ђиласа о томе какав ће одговор КСС да пошаље Међународној кошаркашкој федерацији (ФИБА), која је запретила да ће искључити све наше репрезентативне селекције из својих такмичења уколико наши клубови не иступе из Јадранске. Мада је Ђилас, у свом уобичајеном маниру када се ради о темама које задиру у „регионалну политику“, претерано попустљиво и трпељиво понављао да КСС још није донео одлуку и да ће она бити одмерена, водитељка је упорно терала воду на своју воденицу тако што је Ђиласа оптуживала да је он тај који напада директора Јадранске лиге и да је био преоштар у размени са „јадранцима“ (нарочито јој је сметало то што је КСС запретио да ће „показати сву своју снагу“), и упозоравала госта на то да ће избор који КСС направи вући за собом и одређене последице.

На који је избор водитељка упозоравала овом претњом? Свакако на онај који се просто намеће као најразборитији, а то је да се најзад одустане од учешћа у Јадранској лиги и окрене развоју домаћег првенства, које је у међувремену срозано на никад ниже гране. Али, зашто Б92 уопште показује толико занимање за судбину Јадранске лиге? Па, зато што је реч о регионалном такмичењу које је, као што је већ речено, почетком прошле деценије отворила врата за многолике „регионалне сарадње“ које су се, по правилу, обијале о главу Србији. Уосталом, Јадранска лига била је погубна и за српску кошарку, која се још није опоравила (мада је од недавно на путу оздрављења барем на репрезентативном нивоу) и која је у протеклих 13 година проћердала драгоцено време које је могла да утроши на развој сопствених могућности а не незахвалног комшилука.

Ваља подсетити да Б92 није показивао ни трунку разумевања у обрнутом случају, 2003. године, када је српским клубовима слична врсте уцене стизала не из ФИБА него из УЛЕБ-а (удружење европских клубова које држи Евролигу). Тада се ретко ко бринуо шта ће бити ако српски савез и клубови преломе непромишљено, као што су на крају и урадили, а цену платила српска кошарка у целини.

Тужно је што ће до отрежњења доћи тек под претњом из ФИБА, али боље и тако него никако. Само још да се на кошарку поново, али овог пута када ради нешто паметни, угледају и српски чиниоци уплетени у „регионалне сарадње“ у другим областима.

Прочитај без интернета:
9 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ