Златко Богатиновски

Aко је неки град на планети Земљи симбол живота, то је сигурно Београд, једно од најстаријих и најнеобичнијих насеља у Европи, и у свету.

Мадрид, Париз, Берлин, Лондон али и Атина и Рим су „мали пионири“ за Београд и његових 9000 година постојања.

Истоку Запад а Западу Исток, на месту судара али и загрљаја цивилизација Београд је био мета у чак 115 ратова.(???)

Није га било лако освојити – тек је сваки трећи покушај нападача бивао успешан, зато је редовно рушен, и то врло темељно 44 пута (???). Једноставно не постоји град на планети Земљи, који је толико пута разаран и обнављан као Београд!

За разлику од претходних векова, када су освајачи долазили са Истока, у 20. веку су дошли, сви редом, са хришћанске стране – са Запада. Они који су вековима Београд сматрали за предграђе хришћанства, као хришћани су га разарали нимало хришћански (1914. и 1915. Аустро-Угарска и Немачка, 1941. и 1944. нацистичка Немачка и Американци и Британци као савезници, и 1999. НАТО-пакт, најмоћнији војни савез у историји човечанства).

 Aли је зато увек ослобађан – херојски.

 

 БЕОГРАДСКА ОПЕРАЦИЈА 1944

Београд је три и по године живео под нацистичком чизмом. Сањајући слободу, Београђани су је дочекали најесен 1944.

Губећи рат, Немци извлаче групу армија „Е“ из Грчке. За њихово обезбеђење се формира борбена група „Felber“, која има задатак да „брани Србију“ до пристизања главнине.

Армијска група „Felber“ је имала две корпусне групе: „Stettner“ и „Schneckenburger“. У њеном саставу је било око 30.000 људи у 40 до 50 батаљона пешадије, 4 тенковска батаљона, 12 до 16 дивизиона земаљске артиљерије са око 200 оруђа и 5 дивизиона противавионске артиљерије.

Иначе, укупне немачке снаге на Балкану су биле импресивне – око 350.000 војника.

Црвена армија је у јединицама Трећег украјинског фронта на Балкану имала око 25.000 војника, и 2.200 топова и минобацача, 149 чувених каћуша, 358 тенкова и самоходних артиљеријских оруђа, 1.292 авиона и око 80 бродова (углавном монитора).

Снаге Народно-ослободилачке Војске Југославије септембра 1944. чине две армијске групе: Првом командује генерал Пеко Дапчевић (Први пролетерски и Дванаести корпус), Другом генерал Коча Поповић (Тринаести и Четрнаести корпус), са око 40.000 бораца.

Београдска операција 1944. је била једна од највећих и најзначајнијих битака на Балкану, где је виђена највећа концентрација војне силе икада (људство и оруђе) на овим просторима. Извршена је до тада највећа концентрација снага НОВЈ на једном операцијском правцу, која је први пут изводила тако велику операцију са јединицама Црвене армије.

Београдска операција се изводила у три етапе.

Прва етапа (11 – 14. октобра) обухвата борбе за спољну одбрану Београда, где јединице НОВЈ и Црвене армије, уз подршку артиљерије (око 650 топова и минобацача), разбијају Немце предвече 13. октобра и заузимају Авалу. У подножју споменика Незнаном јунаку, борећи се фанатично са својим војницима, гине немачки генерал Вили Шнекенбургер, командант корпуса.

Друга етапа (14 – 18. октобра) обухвата борбе за сам град, урбаним ратовањем, по први пут вођен на овим просторима.

Док југословенски и совјетски борци заузимају Бањички вис и Дедиње, на површину од само четири квадратна километра обрушава се „гвоздена киша“ пројектила из 300 топова и 24 каћуше..

Код Болеча,16. октобра 21. дивизија НОВЈ потпуно разбија борбену групу „Langrock“. У тој великој победи бива заплењено чак 200 топова, 80 тенкова, 1.500 моторних возила, много оружја и опреме, и заробљено преко 1.100 немачких војника.

Из обруча на Авали се 18.октобра, извлачи око 3-4.000 војника од близу 20.000, колико је „Langrock“ имао. Пораз нациста је потпун.

У трећој етапи (18 – 22. октобра) се наставља уништавање опкољених немачких снага на простору Авале и Врчина. Због огромних губитака, Немци се масовно предају. У покушају пробоја 18. октобра гине и други немачки генерал, командант корпуса Валтер Штетнер..

Београђани пружају помоћ партизанима и црвеноармејцима кроз бројне ослободилачке групе наоружаних грађана са преко 2.000 бораца.

У граду се води борба за сваку кућу, спрат, собу, двориште, ограду. Поједине улице често прелазе из једних у друге руке, борци здружених снага показују велико јунаштво и сналажљивост. Партизани (поготово елитна Прва пролетерска) су редом неустрашиво јуришали на немачка утврђења и освајали их не штедећи своје животе, док су специјализоване јединице црвеноармејаца уклањале мине које су Немци „посејали“ по читавом граду, да или одбране Београд по сваку цену, или га потпуно сруше. Према совјетским подацима, у граду је уклоњено 3.179 мина и 3.540 разних врста експлозива у тежини преко 28 тона(!), а уклоњене су мине из чак 845 објеката, укључујући 85 административних зграда.

Око 2 часа ноћу, 20. октобра, Београд бива ослобођен. Генерал Пеко Дапчевић јавља маршалу Титу: „Међу српским топовима из Првог српског устанка сада леже модерни немачки тенкови и топови“.

 Москва је поздравила заузимање Београда са 24 плотуна из 324 топова.

У „операцији Београд“ је погинуло 16.800 Немаца, а скоро 10.000 војника и официра је заробљено уз губитак велике количине оружја, муниције и возила.

Јединице НОВЈ су изгубиле 2.994 бораца и старешина, а Црвене армије 960 бораца и официра.

Ослобођењем Београда и потпуним разбијањем армијске групе „Ф“, дефинитивно пропада немачки план консолидације фронта у Србији. Сем Немаца, из Београда су истерани сви квислинзи који су тесно сарађивали са окупатором. Био је то дефинитиван крај Недићеве владе и љотићеваца. Са војничке и политичке сцене, нестале су и четничке формације.

Извлачење немачке групе армија „Е“ из Грчке је ослобођењем Београда онемогућено. што је било од изузетног значаја за наставак даљих операција у Југославији као и за јужно крило општег фронта Црвене армије према Немачкој.

После рата, Влада Демократске Федеративне Југославије је одликовала орденима и медаљама 2.000 совјетских војника и официра. Звање народног хероја Југославије је добило 13 совјетских војника. Велики број војника Трећег украјинског фронта и 300 војника НОВЈ су одликовани разним совјетским орденима и медаљама. Највиша одликовања СССР-а је добило и 46 генерала и официра НОВЈ, а маршал Тито је одликован Орденом Суворова првог реда.

Иза медаља су остале – страшне жртве. Гледано у целини, Београд је током Народно-ослободилачког рата претрпео огромне људске и материјалне губитке. Процењује се да је у Београду и Земуну живот изгубило између 90.000 и 100.000 људи. Београд је остао, добрим делом, без своје младости, јер је највећи број страдалих имао између 18 и 30 година.

Прочитај без интернета:
21 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ