Велимир Новљанин

Данима на („страним“ и домаћим) тв екранима и у новинама у Србији гледамо иста лица која изражавају саучешћа због страдања у Паризу и коментаришу трагичне догађаје! Истовремено, само на неколико Интернет сајтова могуће је прочитати три-четири текста са сасвим другачијим мишљењима. Уосталом, шта друго и да очекујемо када добро знамо у каквој медијској неслободи живимо.

У међувремену, владајућа елита, коју ,по свему судећи, чини само Александар Вучић, док се неколицина његових ближњих сарадника понашају као понављачи већ реченог, наметнула је Србији ново понижење: три дана заставе морају да буду спуштене на пола копља. Његови понављачи су отишли још један корак даље: обојили су палату Албанију, Мост на Ади и Народну скупштину у бојама француске заставе! (Остаје отворено питање зашто нису наредили да се макар један дан на радио и телевизијским програмима пушта озбиљна музика.)

Није место но време да расправљамо о улози Француске у грађанском рату у Југославији (са посебним освртом у Подрињу 1994-95. године) и у агресији на СР Југославију 1999. године и помињати страдања каква свет није видео до тада а о чему, уосталом, на раскрсници улица Кнеза Милоша и Немањине постоје сведочанства зла!

Далеко важније је трагати за разлозима таквог полтронства и сервилности које свакодневно показује Александар Вучић. У том послу на самом почетку постављају се велика питања: Да ли том политиком мења свест српског народа како би је ускладио са својом (дво)личном?

Да смо у Америци, психолози би одмах у његовој младости трагали за узроцима садашњег понашања. По свему судећи, дошли би до сазнања да је Александар Вучић имао најмање две фазе сазревања. Прва је када је покушавао да се угура међу најватреније навијаче Звезде на северу њеног стадиона и у том послу није имао никаквог успеха. Друга је маргинални и послушнички статус у Српској радикалној странци и њеном вођи Војиславу Шешељу до његовом добровољног одласка у Холандију, у Хаг, а потом под скутом Томислава Николића, до изласка из старе, радикалне странке и уласку у нову, напредну (коју су припремили Борис Тадић и Мики Ракић по предлогу амбасаде Сједињених Америчких Држава). Све то одразило се на његову психу па данас, када је готово све у Србији привидно у његовим рукама, влада диктаторски! Народ је ту само колатерална штета!

23 гласa