Миодраг Зарковић

Од како је Александар Вучић у Поточарима убијен – а ипак преживео! – он и његови послушници испалили су рекло би се бесконачне количине „бисера“, сваки патетичнији од претходног. У том мноштву несувислости и неукуса, у којем улизице жале Вучића али не и Републику Српску коју је он симболично каменовао самим одласком у Поточаре, недовољно запажено прошла изјава српског премијера да он лично неће судски гонити нападаче:

„Нећу се прикључити кривичном гоњењу ниједног лица. Не интересује ме ни грађанска парница, ни захтеви за одштету. Нека им је богом просто“, поручио је Вучић у петак, 17. јула, на обраћању новинарима после састанка са Милорадом Додиком, кога је претходно терао да одустане од референдума (што је скандал своје врсте, о којем на овом истом сајту пише Александар Павић).

Да није трагикомично, било би комитрагично: исти онај Александар Вучић, чија полиција редовно и ревносно широм Србије приводи и хапси свакога ко се усуди да на друштвеној мрежи окачи какве оштрије речи о првом међу попечитељима, чим пређе Дрину постаје наводна добричина којој, ето, није стало до тога да доступним правним средствима науди онима који су, како нас уверавају „Пинк“, „Информер“ и остала братија, хтели да му дођу главе.

Сетимо се само примера Павла Ћосића, београдског сатиричара, који је претпрошле године на свом „Фејсбук“ налогу написао да нуди десет хиљада евра ономе ко убије Вучића. Иако је убрзо обрисао тај коментар и јавно се извинио, Ћосић је био приведен на информативни разговор у полицију, о чему су нашироко известила сва овдашња гласила, а сарадња са недељником „Печат“, где је дотле уредно објављивао прилоге, му је отказана.

Имамо и временски блискији пример, од осмог јула, дакле, само три дана пре догађања у Поточарима: тада је 20 полицијских специјалаца упало у стан Дејана Милојевића у Алексинцу, и запленила му рачунар и телефон. Разлог је, наравно, коментар који је Милојевић окачио на свој „Фејсбук“ профил, а који јесте био суров („Браћо и сестре Срби, враг је однео шалу, има ли кога да убије ову свињу?“) – али се не односи на Александра Вучића! Односно, можда је Милојевић заиста и мислио на премијера Србије, али барем то није изричито написао, тако да нема доказа да је баш Вучић та „свиња“ која Милојевићу смета.

Сличних случајева било је много. Још од како је Вучић, пошто је прихватио издајнички Бриселски споразум, наглас кукао због порука које преко „Фејсбука“ стижу његовом сину Данилу, српска полиција као да и не ради ишта друго, осим што прати друштвене мреже и хапси, заплењује или оба, чим примети да се неко жустрије изражава о премијеру. Па, марта месеца чак је аустријска полиција издала саопштење о некаквој опсежној акцији на откривању ко стоји иза интернет удружења „Црна рука“ које је наводно претило Вучићу (и тада је било привођења).

Али, што се тиче нападача из Поточара, све што Вучић лично намерава да уради јесте да прекорно поручи „нека им је богом просто“!

Да не буде забуне, јасно је да ни по Србији Вучић не хапси лично, већ да то ради Тужилаштво за високо технолошки криминал, тако да се, у строго правном смислу, његов поступак у односу на нападаче из Поточара не може поредити са деловањем српске полиције. Вучићево целокупно понашање, међутим, као и страховлада коју је завео међу својим подређенима, али и новинарима, одавно указује на то да све полуге моћи у земљи Србији, а нарочито полиција, непосредно одговарају лично Вучићу. Уосталом, он је тај који је прошле године, о „геј паради“, свом брату доделио лично обезбеђење на које овај никако не би смео да има право зато што је реч била о државној служби – и за то га, наравно, нико није позвао на одговорност. Да не причамо о суспендовању Устава или Уставног суда по потреби, и о противуставним споразумима које склапа са терористима из Приштине.

Иза тога што по Србији полиција хапси свакога ко се на друштвеним мрежама непристојно изрази о Вучићу, главом и брадом стоји управо Александар Вучић, са својом вољом и својим политичким утицајем. Иза тога што нападачи у Поточарима на крају неће никоме и ни због чега одговарати, такође се налази Александар Вучић и његов „помиритељски“ хир.

Само ово поређење требало би да буде довољно да прекине сваку расправу о наводном родољубљу премијера Србије.

Прочитај без интернета:
14 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ