Драган Милашиновић

Вероватно сте већ приметили да режисери и актери манипулативне представе зване „Бриселски процес“ ову политичку сапуницу отаљавају са све мање гламура и инспирације. Наводни „разговори“ трају све краће, нема више прекида и „консултација“, саопштења су све штурија, а намрштени Вучић попут папагаја понавља о „тешким“ одлукама. (Истина, не знамо за кога тешким, јер он их доноси брзо и лако, као да жели да се сапуница што брже заврши како би се кренуло на Рашку и Војводину).

Све у свему оно што је почело као серијал пун напетости и оргиналних идеја, срачунатих да код Срба створе привид како Косово не одлази тек тако, као и све што предуго траје, претворило се у досаду једноличних епизода где се увек зна ко губи, а ко добија, коме се узима, а коме се даје. И зато, наводно изнанеђење Александра Вучића понашањем шиптарске стране, која доводи у питање формирање Заједнице српских општина (ЗСО) не делује, нити може бити искрено. Зна он, одлично, тај сценарио.

Погледајте само редослед и тајминг догађаја. Прво Брисел одобрава Косову убрзано потписивање ССП кршећи сопствене процедуре и правећи преседан, који ће се колико сутра, обити о главу некима од њих. (Преседан је у томе да се у случају Косова није поштовала процедурална обавеза да ССП мора подржати свака чланица ЕУ понаособ, будући да га пет земања није признало).

Сетимо се само колико су Холандија и Немачка држале Србију пред вратима ССП-а и које је све понижавајуће услове Србија морала да испуни како би овај споразум добила. Косово не само да није морало да испуни ни један услов, него није применило ни једно слово тзв. Бриселског споразума. У исто време ЕУ је подржала отимање српске земље на Брезовици и учлањење Косова у неколико регионалних институција. А затим, док је Вучић био у Москви, Јахјага се „досетила“ да ДЕО Бриселског споразума који се односи на формирање ЗСО преда на наводну оцену „уставности“, како би ЕУ дала могућност, да своју смушену реакцију образложи незадовољством због приближавања Србије и Русије. Бљак!

Наравно, на крају ће Брисел „притиснути“ а Приштина „попустити“, Вучић ће објавити још једну победу, а ЗСО ће бити формиран. Само, неће имати ни трећину овлашћења која му предвиђа тзв. Бриселски споразум и биће баш оно што је Тачи од почетка тврдио да ће бити – нека врста српског НВО без икаквих стварних ингеренција.

Зато, време је да се престане са дизањем погледа према Бриселу. Посебно сада, после Москве. И да се прекине са исчуђавањима. Има нас који већ две године упозоравамо да Шиптари нису и неће применити ништа из Бриселског споразума. Посебно са страница овог портала. Стручно и аргументовано. Ја сам, последњи пут то учинио, у јуну ове године (1). Ваљда нас неко чита, сем ботова који штите премијеров лик и дело.

А адекватан одговор је, иначе, једноставан. Било га је и у првој верзији Николићеве платформе коју су председник и премијер управо због тога, заједнички, „загубили“ па подметнули онај „сурогат“. Крије се у једноставном принципу: Ништа није договорено док све није договорено, ништа није примењено док све не буде примењено!

У међународном праву то се просто зове принцип реципроцитета. Он је толико познат и важан да његово „заборављање“ може бити само намера! А овде то већ предуго траје!!

18 гласовa