Миодраг Зарковић

Припреме за коначно одрицање Србије од Косова и Метохије, које је замишљено да се одигра на референдуму о промени Устава, увелико су у току, судећи по суптилној кампањи присутној у многим овдашњим гласилима, па и на Јавном сервису. О чему је реч, најбоље се видело у емисији „Око“ од понедељка, 15. јуна, насловљеној „Ко нас уцењује Косовом?“, а у којој се говорило о условима постављеним пред Србију на њеном мученом путу евроинтеграција.

На самом крају емисије приказан је прилог новинарке Наташе Ђурић Бановић, својеврсни осврт на расположење јавног мњења према „европском путу“. Ево како је новинарка то исказала:

„Топи ли се подршка грађана Србије евроинтеграцијама? У организацији чији је посао да из месеца у месец бележи мишљење грађана, па и оно како би се определили у случају референдума за чланство у Европској унији, кажу да је од септембра прошле године проценат евроскептика скочио са 26 на 36 процената.“

Затим је реч добио Марко Уљаревић из агенције за истраживање јавног мњења „Ипсос стратеџик маркетинг“:

„Подршка ЕУ интеграцијама се креће негде око 50 посто. То је неко ново равнотежно стање, од тренутка кад су се људи први пут суочили са тим да Косово може бити један од услова за почетак евроинтеграција Србије. Дакле, у том тренутку, кад се први пут почело говорити о томе, имали смо један пад са неких 70 посто, колико је било у том тренутку, на ових 50 посто. Међутим, то је сад ново равнотежно стање и ми бележимо из месеца у месец осцилације за које бих рекао да пре свега утичу на то како наша политичка елита интерпретира догађаје везане за евроинтеграције. Ако наши политичари кажу да је проблем то што још увек нисмо отворили нека поглавља и да је то неправда за Србију, то наравно погодује онима који се иначе противе евроинтеграцијама, или онима који се колебају да у том тренутку кажу, ипак у овом тренутку не бих.“

Ако се пажљивије сагледају Уљаревићеве речи, видеће се да он заправо говори да је 50 одсто становника, односно половина земље, већ помирено са губитком Космета, односно, да не би одустало од евроинтеграције чак ни по цену коначног одрицања од јужне покрајине. То је, међутим, груба обмана, пошто се један мање-више општи став, као што је начелна подршка евроинтеграцијама, доводи у везу са врло одређеним условљавањем у вези са Косметом.

Колико је познато, та два су се у досадашњим испитивањима јавног мњења врло ретко преклапала. Односно, ретко у којем су истраживању испитаници били непосредно питани да ли би се пре одрекли Космета или Европске уније. То су махом била испитивања која је спроводила „Нова српска политичка мисао“, док су веће агенције, попут управо „Ипсоса“, упадљиво избегавале такву врсту искључујућег или-или избора. У сваком од тих истраживања, значајно је више било оних који би се радије одрекли ЕУ негко јужне покрајине.

Податак који наводи Уљаревић тиче се уобичајених (рецимо: страначких) испитивања, у којима Космет и ЕУ не стоје у међусобно искључујућем односу. То су она испитивања у којима је, на пример, 70 одсто испитаника за улазак у Европску унију, 80 одсто њих за најблискије могуће односе са Русијом, а 90 процената је за останак Космета у саставу Србије. То што неке од ових могућности напросто нису међусобно оствариве (тачније, чланство у ЕУ је неспојиво и са другом и са трећом могућношћу), одраз је тога што, понављамо, такве анкете не захтевају искључујуће одговоре.

А Уљаревић је управо такав ефекат покушао да оствари својом изјавом. Када каже да „ново равнотежно стање“, успостављено пошто су се људи „први пут суочили“ са Косовом као условом, износи око 50 одсто, он настоји да створи утисак како се та половина помирила са одрицањем од Косова зарад европских интеграција, што напросто није тачно.

Уосталом, да „Ипсос“ поседује неко истраживање које јасно показује да је половина становништва Србије спремна да жртвује јужну покрајину зарад ЕУ, ваљда би га Уљаревић навео, уместо што се довија разноразним изоколним „досеткама“, попут ове о „новом равнотежном стању“.

Уљаревића је потом, на крају прилога, допунила сама новинарка, следећим „запажањем“:

„Оно што је најзанимљивије, а што показују ова истраживања, је свакако то да није увек сваки евроскептик противник чланства у Унији. Чак и ако каже да му није на листи омиљених, на референдуму би вероватно гласао за, верујући да је ипак боље бити члан једне веће организације.“

Дакле, новинарка РТС-а тврди да нису сви евроскептици против ЕУ, али зато не наводи да ли су можда сви евроентузијасти безусловно за ЕУ, или и ту има оних који би се у некаквом референдумском „Косово или ЕУ“ изјашњавању определили за супротну могућност. То пребирање по чврстини опредељења као да је предвиђено само за противнике евроинтеграција, док се поборницима истих изгледа не сме ништа стављати под знак питања.

Буквално на крају емисије, гости у студију – бивши посланик ДСС-а Милош Јовановић, аналитичар Дејан Вук Станковић, и Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику – добили су завршну реч. Александра Јоксимовић је том приликом рекла ово:

„Од 2000. па до данас сви избори су добијени на идеји Европске уније. То мислим да најбоље говори о подршци грађана овој идеји.“

Јасно је да је овде реч о грубој лажи, свесној или несвесној, пошто ни на изборима 2008. ни на онима из 2012. просту већину нису имали евроентузијасти, већ су до власти морали да долазе преко превртљивости СПС-а и касније СНС-а. Наравно, тешко је и дан-данас разлучити колико је гласачима СНС-а уопште блиска идеја евроинтеграција, с обзиром на незапамћено извртање чињеница и обмањивање јавности у погледу косовске политике садашње власти, тако да чак ни за прошлогодишње изборе не би могло да се са сигурношћу тврди да су „добијени на идеји Европске уније“. Али, тврдити тако нешто за све изборе од 2000. наовамо, једноставно је неозбиљно.

Пошто ће се, сходно непрестаним притисцима са Запада, питање референдума и промене Устава све више заоштравати, требало би очекивати све више оваквих прилога и „тумачења“ расположења јавности, не би ли се раширило уверење како је Србима сасвим прихватљиво одрицање од Космета. Зато би ваљало отворити четворе очи и уши, када се на телевизији – или у осталим гласилима – наилази на овакве „проценте“ и „равнотежна стања“.

слика http://bogoljubsnagasrbije.com/2013/03/28/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5-%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%B8/

2 гласa