Пише Миодраг Зарковић

Током викенда, док је буквално цео свет преносио вест о убиству Бориса Њемцова, један податак био је бесомучно понављан у свим тим извештајима: да је руски опозиционар убијен у близини Кремља. Вероватно нема телевизијске или радио станице, дневне новине, или интернет портала, који ту чињеницу није уврстио у ударне прилоге о атентату.

То се нарочито односи на Западна гласила, која су географску блискост места убиства и Кремља истицала у већини осврта на смрт Њемцова.

У односу на Русију, Србија се такође налази западно. Не само у географском смислу. Тако су и овдашњи медији врло често успевали да удену „близу Кремља“ у обавештења да је Њемцов убијен и осврте на злочин. Примера ради, Јавни сервис је у недељу, првог дана марта, у прилог о опозиционој шетњи у Москви уврстио и следећу реченицу:

„Злочин који се догодио у петак увече у близини Кремља, забележила је камера локалне телевизије која снима временске услове.“

Још својственија била је Б92, која је на свом сајту извештај са исте шетње, насловљен „Плашили су те се, Борисе“, започела овако:

„У центру Москве почео је марш у част опозиционара Бориса Немцова (сиц), убијеног недалеко од Кремља у петак увече.“

И тако даље. Испада да је, у вези са убиством Њемцова, чак најважније то што је напад на њега извршен у близини Кремља.

Руку на срце, то и јесте изузетно важна чињеница – за манипулаторе јавног мњења. Њима дотични податак представља поклон који лако могу да употребе против званичне Москве.

Запитајмо се, наиме, какав суштински значај може да има поприште Њемцовљевог убиства. Одговор је: савршено никакав. Потпуно је свеједно, наиме, да ли је Њемцов убијен два или двадесет километара далеко од Кремља. За могуће мотиве иза овог злочина, самим тим и за проналажење извршилаца, близина или удаљеност Кремља не значи ама баш ништа. Тај податак једино служи да би Кремљ, као главно знамење руске државне моћи, могао да буде поменут у истој реченици као и Њемцов и убиство.

Код просечног гледаоца, који вести обично прати површно (зато што за разлику од, на пример, новинара, мора да се бави неким правим послом, па нема времена за целодневно зевзечење по интернету и непрекидно буљење у телевизор), то ствара онај први утисак, самим тим и најважнији, да је Кремљ сигурно некако повезан са ликвидацијом Њемцова. Јер, размишља просечан гледалац, зашто би Кремљ иначе па био поменут у истој реченици, осим ако не постоје неке назнаке и некакви наговештаји да су неугодног политичког противника заиста убили руски властодршци?

Такве једноставне, али веома делотворне манипулације, уколико се по Гебелсовом рецепту понове довољан број пута, постаће истина. А оно што су Западна, па и српска, гласила радила током викенда, управо је то: понављање манипулације колико год често да је потребно. За разлику од летошњег покушаја да за рушење малезијског авиона окриве Москву, или чак лично Владимира Путина, што им је успело само у њиховим иначе русомрзачким срединама, сада су се определили за притајенију тактику, од које вероватно очекују да се запати много шире.

Зато би, у решавању убиства Бориса Њемцова, ваљало поставити питање не само ко је имао користи од његове смрти па стога и разлога да га уклони, већ и – ко има користи од тога што је убиство извршено „у близини Кремља“.

7 гласовa