Миодраг Зарковић

О наново покренутој јавној расправи, о томе где би требало да буде смештена урна са посмртним остацима Николе Тесле, у четвртак 11. јуна у „Дневнику“ Радио-телевизије Србије приказан је прилог који је представио обе стране. У име оних који се противе премештању урне из Музеја Николе Тесле у Храм Светог Саве, реч је добила Весна Милетић из покрета „Спасимо науку“, која је рекла:

„Тесла је живео за своју науку, живео је за своје проналаске, и ми сматрамо да је место за Теслине посмртне остатке у музеју.“

Оно што ни Весна Милетић, ни њени истомишљеници из удружења „Одбранимо Теслу“ (који, како је речено у „Дневнику“, понављају „Оставите Теслу на миру“), никако да појасне, јесте: а зашто неко ко је живео за науку не би могао да буде сахрањен у почивалишту православних верника?

Тесла је могуће највећи научник међу српским православним верницима, али свакако није једини. Многи су се православни Срби посвећивали науци и давали јој допринос, па су ипак сахрањени под хришћанским обележјима. То је зато што се, без обзира на забуну коју би да произведе Весна Милетић, гробно место не одређује по томе за шта је неко живео, већ по томе где је покојник изразио жељу да почива, или, ако покојник није оставио јасна упутства, онда по томе како налажу обичаји заједнице којој је покојник припадао.

Срећом, иза Николе Тесле је остало довољно потврда је сматрао себе поносним припадником српске нације. Али у томе и јесте суштина оволиког противљења наводних „бранитеља науке“ премештању урне са Теслиним остацима. Циљ је да се настави са отуђивањем Николе Тесле и његовог наслеђа од српства.

Није овако нападнут само Тесла. Исти покушајима изложен је још један покојни великан, Иво Андрић, који је за живота најмање 12 пута определио себе као Србина, али га свеједно многи регионални душебрижници упорно наводе као југословенског, или босанско-хрватско-српског писца. На мети се, у истом смислу, налази и Меша Селимовић, који, мада не православац (био је атеиста), никада није оклевао да се јасно и гласно изрази као Србин и српски писац, али бројни недобронамерници упорно користе сваку прилику да га поклоне југословенској, регионалној или чак босанској књижевности.

То је контекст у којем би ваљало посматрати и оволико противљење премештању Теслине урне из музеја. Због тога би под хитно морало да се приступи не само склањању урне из музеја, где јој никако не може бити место, већ и постизању широког друштвеној сагласја да бити Србин није у супротности са бити научник, или књижевник, или сликар, или спортиста, или било шта друго што се тиче човековог опредељења. Тиме што би српско друштво и српска држава најзад прихватили да је Тесла живео и умро као православни Србин, Тесла не би ни на који начин постао мањи научник. Напротив.

Прочитај без интернета:
5 гласовa