Пише Миодраг Зарковић

Замислите наркомана на измаку животних снага, кога најбољи пријатељ наговара да се најзад окане опијата и под хитно упути на лечење, док га, са друге стране, снабдевач уверава да неће ич да му фали ако настави да убада иглу у вену. Како бисте назвали описане околности у којима се несрећни зависник нашао?

„Блиц“ би их назвао – једнаки притисци. Мученика, ето, на нешто терају и овај и онај, а обојица здрави и силни, за разлику од њега који је немоћан да се одупре тим суровим захтевима. Управо у тим оквирима „Блиц“ већ данима јавља о „нападима из Москве“ којима је изложен званични Београд, а који су, пише, почели пошто је објављено да је кабинет Александра Вучића договорио сарадњу са бившим британским премијером Тонијем Блером. Наслови су у складу са препознатљивом, прозападном уређивачком политиком ових новина, и довољно речити сами за себе: „Руски притисак на Вучића“, или „Туку нас Исток и Запад“, а нарочито ударни натпис на насловној страни од четвртка, 26. фебруара: „Вучићево њет Путину“.

И остала гласила у Србији гуслају исту причу. Радио-телевизија Србије у прилогу о „притисцима две стране“ на Београд даје реч Јовану Теокаревићу, осведоченом НАТО лобисти и професору Факултета политичких наука у Београду, који најпре вели: „И једна и друга страна, и Запад и Русија, тренутно се боре за душу Србије када је реч о њеној спољној политици“, да би касније допунио своје „стручно“ сагледавање: „Нико нас не може присилити да уведемо санкције Русији, али чини ми се да смо мало урадили на томе да усагласимо спољну политику са политиком ЕУ“. Б92, још једна ТВ кућа врло ненаклоњена Русији и, уопште, било чему што не долази са Запада, такође се навелико бави темом „једнаких притисака“, а као ударну истиче агенцијску вест о изјави Ивице Дачића, министра спољних послова, да „Србија тежи Европској унији и традиционално пријатељски односи с Русијом апсолутно немају везе са стратешким опредељењем Србије“. На сајту ове куће, дотична вест је опремљена насловом који подвлачи суштину Дачићеве изјаве: „Идемо у ЕУ, Русије није опредељење“.

Повод овом таласу површног изједначавања нечега што није чак ни слично, јесте прилог који је руска телевизијска станица РТ направила о зачуђујућој, необјашњивој одлуци Александра Вучића да за саветника постави Тонија Блера, ратног злочинца највећих размера и предводника хајке на Србију која је врхунац доживела у бомбардовању Србије 1999. године и окупацији Космета. Као и свако здраворазуман, РТ је, углас са својим саговорницима, изразила неверицу пред чињеницом да је неко ко је у веома блиској прошлости нанео толико зла Србији, данас позван у Владу Србије да јој „помаже“. Тај прилог су гласила у Србији препознала као непорецив доказ притиска који званична Москва, којој се приписује да РТ не само поседује већ и уређује до најситнијих појединости, наводно врши на Србију.

Управо налик исцрпљеном наркоману са почетка приче, Србија би од притиска да се отргне евро-атлантских интеграција могла да има само користи. Кад већ нема довољно снаге самостално да искочи из тог погубног вртлога, било би пожељно да јој неко помогне. Што да не Русија. Само да нам више не „помажу“ снабдевачи као што су „Блиц“, Б92 и остали самозвани медији, закључно са Јавном сервисом.

8 гласовa