Пише Миодраг Зарковић

Председниче Републике Србије Томиславе Николићу (цитат: Станислава Пак), како сте оно беше рекли некидан: Србија нема ниједног непријатеља? Како онда, председниче, предлажете да називамо ове што нас тужише за геноцид, и ове што исто најављују? Већ су нас били тужили Босна и Херцеговина и Хрватска, сада то исто намерава и Косово*, чији је „министар спољних послова“ Хашим Тачи (онај што Ивица Дачић стално понавља да је ратовао с њим – прим. прев.) изјавио да је само питање времена када ће Приштина пронаћи „правне темеље за подизање тужбе против Србије за геноцид“. Шта нам они дођу? Пријатељи? Савезници? Браћа?

Ако је већ тако, ево онда једног предлога, председниче. Хајде да ми најзад тужимо неку од држава које су нас бомбардовале и потом узеле учешће у окупацији Косова и Метохије. Неће замерити. Што па би?! Знаће да им нисмо непријатељи!

То је предлог, па ви размислите. Иовако је, како рекосте у истом говору у којем сте устврдили да немамо нити једног непријатеља, Србија „постала престижно место за размишљање“.

Председниче Владе Србије Александре Вучићу (цитат: Небојша Стефановић; или Никола Селаковић; или неко сличан), ево и вама једног предлога. Ако неко из вашег кабинета баш мора да изађе у јавност са прекором Приштини да тужба против Србије и преговори са Србијом искључују једно друго, нека то не буде Александар Вулин. Он је последњи који може да звучи уверљиво док прича о искључивостима.

Вулин је неко ко је најпре, јавно да јавније не може, био поднео оставку због Бриселског споразума, а онда кришом повукао оставку и стао да спроводи тај исти Бриселски споразум жестином којом живчани џокеј бичује коња. Та два, сложићете се, такође искључују једно друго.

Вулин је самопроглашени борац за радничка права, за чијег је вакта као министра за рад и социјална питања донет грозоморан Закон о раду. Та два, опет, искључују једно друго.

Вулин је неко ко је оптуживао Запад и Војислава Шешеља да су постигли некакав договор о рушењу вашег кабинета, а он сам седи у том кабинету до гуше уроњеном у свакојаке могуће договоре са Западом. Међусобно искључујуће, зар не?

Зато водите рачуна, премијеру: Вулин и уверљивост заиста искључују једно друго.

Хашиме Тачи, ево и теби један савет. Одустани од тужбе. Њом само губиш време и новац, а исход ти је неизвестан. Насупрот томе, имаш могућност која те не кошта ништа, а сигурно ће да упали. Затражи од Владе Србије да лепо призна геноцид и плати одштету колику зацепиш. И пристаће, видећеш.

Откад то Влада Србије па одбија ишта што је за саму Србију погубно?!

2 гласa