Миодраг Зарковић

Наравно да ни Саша Јанковић ни сличне штеточинске пришипетље, наводно постављене да би као бајаги штитиле грађане Србије, нису ни на који начин одреаговали на тешку увреду коју је Александар Вучић изнео управо на рачун грађана Србије, у интервјуу датом телевизији Б92 у недељу 24. маја.

У тих два сата разговора, премијер Србије одговарао је на питања четворо новинара: водитеља Александра Миладиновића, уредника агенције „Бета“ Ивана Цвејића, уреднице „Новог магазина“ Надежде Гаће и уредника „Блица“ Светомира Марјановића. Прва тема разговора било је Косово и Метохија, а Надежда Гаће је у том делу поставила следеће питање:

„Од нечега се мора одустати. Чега ћете бити склони да одустанете: територије, преамбуле, решавања неких питања? Односно, питам вас, шта је крајње што ћете морати да пристанете?“

Премијер је, после уздаха, узео реч:

„Наравно, није згодно и никада нико не може тако отворено да вам одговори… Ви сте то, Надо (осмех) поставили, како бих рекао, сувише отворено… Али, ја морам да кажем да смо ми сви помало лицемери. Сви, који овде живимо, овде у Београду. Да уопште не говорим о нашим људима у Топлици и Рашкој области, они живе мало теже и боље знају односе на Косову и Метохији. По истраживању у Београду, 94 посто људи никада није било на територији Косова и Метохије. Од тога, готово нико никада није био у Глоговцу, Србици или Скендерају, како Албанци зову, Урошевцу-Ферезају како Албанци зову, дакле и у многим другим местима. Да оду тамо, верујем да никада више, да се нико не наљути, уз сво поштовање наших албанских пријатеља, да никада више не би помислили ни пожелели тамо да оду. Али овако, свакога дана слушамо свемогуће приче… И то је она прича о томе, кад нас критикују један дан, за шта сам донео примере, да ли ће да се повећа цена струје, а сутра нас критикују што нисте повећали цену струје јер нисте испунили услове ММФ-а.“

Просто је невероватно да нико у студију није нашао за сходно да укаже на грозоморност ове премијерове изјаве. „Сви смо ми помало лицемери“, каже Александар Вучић, због тога што међу Београђанима „94 посто људи никада није било на територији Косова и Метохије“! Да човек просто не поверује како размишља председник Владе Србије и којим се разлозима руководи…

Најпре, ако ћемо већ о лицемерју, нека премијер испита колико је Београђана било у Немачкој, или Француској, или Шведској. Видеће да се и у том случају ради о убедљивој мањини. Па нека онда то упореди са политиком његове и свих ранијих влада од Петог октобра наовамо, која се заснива на некаквој неминовности „европских интеграција“. Није ли лицемерно ослањати се на гласове оних који се тобоже слажу са уласком у Европску унију, а никада у њој нису били?

Када би се још изашло из Београда, који је пословно средиште целе земље па зато његови становници природно више путују у иностранство, стање би било још и знаковитије, а поготово ако идемо ка сиромашном југу. Заиста, колико је Лесковчана, или Ужичана, или Врањанаца, икада било у Европској унији? Зашто, врли премијеру, не утврдите тај податак, па онда лицемерје не спочитате онима који су наводно опредељени за ЕУ? Због чега се само косметском питању прилази са том испразном моралном надменошћу о нечијем („свих нас“) лицемерју?

Затим, премијер намерно изоставља кључне предуслове који су довели до тога да 94 одсто Београђана никада није било на Косову и Метохији. Наравно да је тај податак забрињавајући, али је он последица читавог низа чинилаца, које Вучићев кабинет, као и претходне власти уосталом, није ни почео да исправља. Могуће најважнији од тих чинилаца јесте наслеђе злочиначког режима Јосипа Броза, који је, да подсетимо, после Другог светског рата забранио повратак избеглицама, махом Србима, на Косово и Метохију. Сама та чињеница указује на дубоко противљудску и противсрпску политику коју је Брозов режим спроводио у јужној покрајини више од четири деценије, а то није могло да не остави погубне последице на стање свести. Ваља имати у виду и то да је јужна српска покрајина већ преко три деценије у скоро непрекидном ванредном или, још горе, ратном стању, а то би, признаћете, смањило туристичке потенцијале сваке области.

Због тога је дубоко неморално ово што премијер ради, а то је, да користи отуђеност становништва од Космета као оправдање за неизмерно штетне потезе које вуче у односу на косметско питање.

Језиво је лицемерно онолико пута се залагати за некакву промену менталитета грађана Србије када то премијеру одговара, а онда по питању Космета, када су му намере очигледно нечасније, узимати баш менталитет грађана као оправдање за одређене политичке одлуке. По тој рачуници, Срби напросто никада не могу да не буду криви. Ако се менталитет народа, онако накарадан каквим га премијер представља, не уклапа у премијерове кочијашки упрошћене економске циљеве, онда је менталитет нешто што се има мењати, макар и силом, тј. довођењем пред свршен чин. Ако је, пак, менталитет народа, онако наопак какав већ може да испадне у разноразним „истраживањима“, нешто што премијеру пружа наводне разлоге да води политику сукобљени са националним интересима и уставним обавезама, е, онда ће премијер да се позове управо на менталитет. У сваком случају су грађани Србије ти који су криви: или не раде довољно, или не одлазе на Космет довољно, или се превише везују за храстове и хеликоптере…

Не само да је лицемерно, него је и неморално уопште одговарати на питање које је тако злонамерно поставила Надежда Гаће, чије само присуство у овој емисији одражава поремећај друштвених вредности. Новинарка без икаквог доприноса новинарству, уредница часописа чији је тираж неупоредиво мањи чак и од оног процента Београђана који су били на Косову и Метохији, Надежда Гаће ничим није заслужила повластицу да на националној фреквенцији поставља питања премијеру, иначе познатом по томе што избегава сва питања која му могу зазвучати неугодно. Поготово је дрско што онда ту незаслужену прилику користи да би додатно затровала јавно мњење њеном безобразном тврдњом да се у вези са Косовом и Метохијом „од нечега мора одустати“. Нико са иоле образа не би такво питање удостојио ма каквог одговора, али је премијер не само одговорио, него је омогућио Надежди Гаће да касније и „поентира“, тако што је, изопачено се наслађујући оним што изговара, поновила ону стару, нечовечну тезу да не могу Срби на Косову и Метохији бити важнији од „седам милиона Срба“ у остатку Србије. Вучић се са овом тезом полувидљиво и сложио, тако да испада да Србији одан народ са Косова и Метохије мора да испашта због тога што му грађани из остатка државе нису довољно често долазили у госте.

Можда и најнеморалније је било то што је премијер Вучић нешто касније ипак стигао да се похвали тиме што ће бити први српски државник који је икада ишао у званичну посету Албанији. Можда би, врли премијеру, од Тиране више требало да вас привлачи одлазак у Глоговац, Србицу или Урошевац?

Прочитај без интернета:
17 гласовa