Миодраг Зарковић

Пратећи гласила уопште, а штампу посебно, може се много тога закључити о односима унутар Владе Србије и начину на који премијер Александар Вучић решава ствари. Ове седмице смо, на пример, могли да видимо колико се Вучић плаши Зоране Михајловић, министарке саобраћаја.

Чак три дневна листа су протеклих дана објавила причу, добијену из најповерљивијих извора, о томе како су се чланови Вучићевог кабинета изјаснили о злоћудном британском предлогу резолуције о Сребреници: „Данас“, „Информер“ и „Наше новине“. Прво је малотиражно али веома утицајно издање, за које важи да је „на вези“ са страним амбасадама, поготово америчком и британском. Друга два листа су слепо одана Вучићу и блиско повезана са његовим најужим окружењем. Што све у ствари значи да, када се ове три дневне новине сложе око нечега, онда се са сигурношћу може сматрати да се то збиља тако и догодило.

Елем, сва три листа наводе да је једино Зорана Михајловић гласала у подршку резолуцији, док су остали министри били или против, или уздржани. Ко је био уздржан а ко не, у тим проценама се три листа унеколико разликују, али су у погледу Зоране Михајловић потпуно једногласни: она се на Влади, дакле у незваничном гласању, заиста изјаснила позитивно о грозоморном предлогу британске резолуције о наводним српским злочинима у Сребреници.

Е сад, главно је питање – како је могуће да таква особа, која је потпуно сагласна са најогавнијим лажима о српским војницима и српском народу, буде део Владе Србије? Сама та чињеница, да Зорана Михајловић, са својим израженим противсрпским ставом, јесте министар, представља најгрубљу увреду части и достојанства целе државе и васколиког српског народа. Кад већ због бројних ранијих скандала и, најблаже речено, непримерених изјава, није била смењена или отерана из Владе, онда је сада напросто морала бити наглавачке избачена из Немањине. Земља која такве, отворено непријатељске кадрове, држи у највишим органима власти, не може се надати ничему добром.

Овде се, међутим, јасно очитава и Вучићева одговорност. Уместо да Зорану Михајловић сместа смени, за шта би морао да има убедљиву подршку и у странци и у Народној скупштини (у којој СНС иначе има натполовичну већину), премијер министарку – тужака својим послушничким новинама. Ето како наводно чврсти и непоколебљиви Александар Вучић води Владу, а самим тим и Србију: ситне душе, лично шићарџијски, кукавички и без имало достојанства. Уместо да се са невољама, а министарка Владе Србије која је сагласна са онаквом резолуцијом не може бити ништа друго него огромна невоља за државу и народ, суочава непосредно и одговорно, Вучић их „решава“ тако што себи наклоњеним новинама износи срамоту за коју и не схвата да неминовно наносштету и њему самом.

Тако се не води ни самопослуга, а камоли држава.

Прочитај без интернета:
20 гласовa