Миодраг Зарковић

Колико је Александар Вучић виши од, рецимо, Зорана Бабића, у математичком смислу то је потпуно једнако ономе колико је Зоран Бабић нижи од Александра Вучића. Дакле, ако би се Вучић неким чудом смањио на Бабићеву висину, па касније пожелео да се врати на своју, морао би да пређе исту разлику у оба смера.

Ако би му повратак на првобитан раст био значајан, онда би то неминовно значило да је и претходно смањивање исто тако било – значајно!

Све наведено не важи само за висину, већ и за остале мерљиве вредности. Таква је наука та математика, крајње логична. Зато је онда врло сликовито како премијер Александар Вучић примењује своју политичку математику на друштвена кретања којима лично управља.

У среду је, наиме, Вучић славодобитно објавио, на конференцији за новинаре у Влади Србије, да ће пензионерима бити „значајно“ увећане пензије. Колико износи то „значајно“? Па, нешто мање него што су пензије изворно биле умањене. Да ли то онда значи да су првобитном мером пензије биле значајно смањене, у сваком случају значајније него што ће сада бити „значајно“ повећане? По Вучићу и његовим напредњачким јуришницима – никако! Јер, када је оно био резао пензије, ни премијер ни јуришници нису се усудили да то умањење назову значајним, што Вучићу, наравно, нимало не смета да се сада хвали мањим, али одједном „значајним“ повећањем.

По Вучићевој математици, дакле, када се плате и пензије стањују, онда је то ситно, готово безначајно. Но, када се потом повећавају – али мање него што су биле смањене! – е, онда се то увећање нагло сматра значајним.

А у ствари, једина значајна ствар везана за Вучића и његову економску политику (која је логичан производ његове свеукупне политике, а која пак проистиче из његове врло чудновате природе и психе), јесте манипулација за којом прибегава у безмало свакој прилици. Овај пример, са умањењем примања које није било значајно, а са каснијим повећањем које је мање него претходно умањење али је ипак „значајно“, савршено одсликава срж Вучићеве политичке замисли. Ма колико се дичио вајним „храбрим потезима“ које као бајаги повлачи, те некаквим „истинама“ које наводно увек има „храбрости“ да призна, Вучић је у суштини вешт само у обмањивању јавности. Када се једном буде одмотала његова већ трогодишња владавина Србијом, тешко да ће се у том циркусу наћи ишта осим шарених, мада нажалост веома значајних у најпогубнијем смислу те речи, лажа и превара.

Прочитај без интернета:
19 гласовa