Пише: Миодраг Зарковић

Можда је Ивица Дачић напросто неодољив женама, па је опчинио и Кетрин Ештон, а ова то онда пренела својој наследници Федерики Могерини, која је затим од Александра Вучића захтевала да на бриселске разговоре са Приштином обавезно поведе и председника СПС-а, не би ли се лично уверила у његову привлачност. То је, макар у теорији, једно могуће објашњење Дачићевог присуства преговорима од понедељка увече.

Али, шта ако није то? Шта ако Дачић у престоници ЕУ није био као Ивица Дачић, него као министар спољних послова Србије?

Е, онда је његово присуство тамо још једна злослутна потврда да се и званични Београд према бриселским виђењима односи као према међудржавним сусретима. Што даље значи да је извршна власт Србије отворено стала на становиште да је Косово* самостална држава, у сваком случају независна у односу на Србију. Јер, министар спољних послова надлежан је управо за – спољне послове. Он се не меша у то да ли су „Кобре“ прве напале Жандармерију или је било обрнуто, нити у продају смедеревске железаре, нити у штрајк адвоката. Не, његова надлежност су односи Србије са другим државама. Због тога је и само присуство Дачићево у Бриселу јасан знак да београдски званичници лажу када тврде да бриселским преговорима не нарушавају државну целовитост Србије. Нарочито ако се има у виду да је и приштинска делегација тамо имала свог Дачића, тј. Хашима Тачија, који је у „косовској влади“ исто оно што је и Дачић у српској – потпредседник и министар спољних послова. Цео скуп је и по облику и по суштини деловао као сусрет две државне делегације.

Али добро, то је власт. Одавно је већ више него очигледно да Вучић-Дачићев режим у вези са Косовом и Метохијом навелико обмањује јавност и крши Устав. Зато и није, нажалост, за чуђење то што Вучић и сам Дачић прећуткују погубне последице Дачићевог присуства вајним преговорима у Брисел. Шта ћемо, међутим, са гласилима и новинарима?

Да ли је ико од овдашњих извештача из Брисела поставио Вучићу или Дачићу питање Дачићевог учешћа у преговорима? Наравно да није! Да ли је макар једном новинару пало на памет да искористи овакав „зицер“ и васколикој јавности покаже колико је Вучић обмањује? Таман посла! Ником поникоше сви они наводно неустрашиви борци за слободу јавне речи, који су се колико јуче из петних жила упињали не би ли окривили премијера и његово окружење за кршење овог или оног закона, односно ову или ону лаж.

Кршење, боље речено гажење, Устава Србије, није им изгледа занимљиво. Обмањивање српске јавности у вези са Косовом и Метохијом по свој прилици их не дотиче. Када се тиме бави, Вучић има њихову потпуну подршку.

У суштини, овај случај показује због чега је Вучићева владавина изузетно корисна Западу и његовим овдашњим послушницима. Уопштено недорастао изазовима вођења државе, Вучић својом нестручношћу и непромишљеношћу редовно прави нимало безазлене брљотине попут „Кобри“ додељених брату Андреју, које прозападним гласилима дају прегршт муниције да нападају премијера. Тим нападима ем држе њега у стању непрестаног страха (и последичне послушности према страним моћницима), ем стварају привид некакве критичке оштрице која будно прати сваки премијеров корак. Али зато, када премијер противуставним деловањем почини злочин над злочинима и, поред државне целовитости, угрози још и сва могућа људска права становништва у окупираној јужној покрајини, на то Б92, РТС, БИРН и остала братија немају никакве примедбе. Па ни питања.

Остаде стога неизговорено чак и једно тако просто, саморазумљиво, крајње логично питање: шта ће министар спољних послова у преговорима са Приштином?!

П.С. Када се све ово има у виду, онда нажалост не чуди ни то што је већина гласила као најважније о „договору из Брисела“ пренела, без икакве ограде или сумње, следеће Вучићеве речи: „Овај споразум обезбеђује учешће српских судија на северу Косова“. Та свеприсутна изјава никако не представља суштину постигнутог споразума, који се свакако тицао далеко битнијих ствари него што је то етнички састав судског особља. Уосталом, српске судије су и до сада судиле по северу Космета – али по српским законима, дакле, у оквиру српског правосудног устројства. Вучић је прећутао да се у понедељак разговарало о томе по чијим ће законима судови на северу убудуће делати, по београдским или приштинским, односно, да је српска преговарачка страна срамотно пристала да судови са четири северне општине пређу у руке „косовског“ правосуђа. Новинари су му, прескачући то питање, помогли и у том прикривању. О томе, на овом истом сајту, подробније пише Александар Павић.

14 гласa