Herr Inzko,

како са Ваше стране још увек нема примереног извињења за Вашу недавну изјаву, у којој у истој реченици стављате Републику Српску и злогласну, усташку НДХ у један кош, да Вам мало као историчар саопштим неке чињенице с тим у вези.

Као прво, тврдите да сте погрешно схваћени. Према дискурсној теорији француског постмодернистичког филозофа Мишела Фукоа, у једном дискурзу битна јe изјава, дакле оно што се каже, а не оно што се евентуално можда мислело. Само на основу реченог, тј. изговореног, дискурз се развија и само речено, дакле изјава, се уопште у том дискурзу може узети у обзир, ништа друго. Према томе, Ви да сте хтели рећи нешто друго, Ви бисте то и учинили. Но, Ви, Herr Inzko, сте рекли баш оно што сте рекли, и тако је забележено и записано. Ту нема никакве дилеме нити изврдавања више! Ви се морате мерити према Вашим речима, које су у историјском контексту у најмању руку гнусне!

А сада да пређем на историјски контекст. Ви сте из Аустрије, па да Вам мало скренем пажњу на неке историјске чињенице, везане за ове просторе, посебно за историју српског народа на простору бивше БиХ односно Републике Српске. Ускоро ће поново бити обележавање ослобађања најгорег нацистичког концентрационог логора током Другог светског рата, у данашњој Пољској, Аушвица. Међутим, много пре Аушвица, први концентрациони логор на тлу Европе је успоставила управо аустроугарска војска, и то у Добоју, у децембру 1915. године, током Првог светског рата. Више од 45.000 Срба је било заточено у том логору све до јула 1917. године. Међу заробљенима је било и више од 16.000 жена цивила, а било је и деце. Услови у логору су били стравични, заробљени Срби су морали да тумарају буквално у блату и измету, били су подвргнути свакодневној тортури и убијањем од стране аустроугарских војника чувара, а умирали су поред тога и од глади, нечистоте у логору и хладноће. Тако је ту своје животе скончало више од 12.000 Срба, а само у априлу 1916. године, умрлo je и 643 деце! Циљ тог логора, у коме су били и заробљени Срби из Србије и Црне Горе, је било стварање ткз. тампон зоне у Горњем Подрињу, на граници према Србији, како би се Срби тог краја протерали или уништили! Дакле, желело је се да се етнички трајно очисти Горње Подриње од српског живља (што ће и Орић покушати између 1992. и 1995. године)! Та иста политика ће касније постати важна крилатица и за усташки режим Анте Павелића, али и у деведесетих година у Сарајеву! Наиме, један други Аустријанац, Адолф Хитлер, ће наредити шестог априла 1941., на православни Васкрс, брутални напад на Краљевину Југославију, а четири дана касније, усташе, нацистички колаборатери, ће прогласити НДХ! Хитлер је „поглавника“ НДХ, Анту Павелића, подржао и подстрекао да води нетолерантну националну политику према српском народу! Таква усташка политика, са благословом Хитлера и Трећег Рајха, ће довести до Јасеновца, Лепоглаве, Јастребарског, Госпића, Пага, Добоја, Сребренице, разних Јама, кратко, до усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима на читавој територији НДХ, чији је део била и Босна и Херцеговина, и до више стотина хиљада српских жртава, на најмонструознији начин убијеним, у паклу, какав ни сам Данте не би могао да измисли! Још да напоменем и то, да је према неким подацима око 60 % ратних злочинаца из редова Вермахта било пореклом из Аустрије!

Република Српска је зато и створена, како се Србима тај геноцид не би поновио.

Уместо да сте научили ову историјску лекцију, Herr Inzko, Ви очигледно желите да понављате исте грешке из историје. Тако уместо да штитите изворни Дејтонски споразум и да гледате да радите на унапређењу и побољшању међунационалних веза и на међусобном поштовању два Дејтонским споразумом призната субјекта, чији је један Република Српска, Ви сте се искључиво ставили само на једну страну, и то на страну политичког Сарајева. Ваше изјаве и држање с тим у вези тако у доброј мери више и подсећају на једног Бењамина Калаја, а однос према Дејтонској БиХ подсећа на један полуколонијални однос, баш као и у време Калаја, када је Аустроугарска на БиХ гледала као на своју колонију! Међутим, Аустроугарске више нема, само информације ради, а Ви нисте Калај, и Дејтонска БиХ није Ваша колонија. А српски народ, као и Република Српска, је и данас, као и кроз своју историју, слободарски народ, окренут демократији, који не жели да буде ничији роб, што је више него једном у својој историји и показао. Исто тако не жели нити ће дозволити да му неко други, поготово не странац, одређује и пише његову историју и да му заповеда када ће које догађаје из своје историје да слави.

Herr Inzko (не могу да кажем „поштовани“, јер се поштовање мора прво зарадити), Ви као држављанин земље која је у прошлости нанела толико зла српском народу, сте имали историјску шансу да исправите све те грешке и зла и да покажете једно друго лице Ваше земље. Ви сте зато могли да се покажете правим и искреним борцем за мир, толеранцију и равноправност сва три конститутивна народа у Дејтонској БиХ, и тиме и пријатељем оба ентитета, дакле и Републике Српске. Но, Ви сте одабрали да следите стари утабани пут једне пропале политике против српског народа, којом је ХХ век на катастрофалан начин почео, стравичним покличем „Serbien muss sterbien!“, а што је настављено 1941. до 1945., преко Јасеновца, па поново деведесетих година, на измаку самог тог ХХ века! Данашња модерна Република Аустрија не би смела да дозволи да је Ви у овако лошем светлу данас представљате! И да се на крају заиста не будете извинули српском народу и Републици Српској за тако гнусну изјаву, остаћете обележени у историји. Свакако, ко сте и шта сте, показали сте Вашим делима, али и речима, које говоре за себе. Сваки даљи коментар је зато излишан.

Др Дарио Видојковић, историчар

18 гласовa