СИНИША ЉЕПОЈЕВИЋ

Сва системска решења и политичка подршка регионализацији довеле су до тога да је ЕУ подстакла сепаратизам широм Европе

Још увек је неизвесно каква ће бити даља судбина Каталоније после недељног референдума о независности, али је већ сада јасно да је та аутономна регија све даље од Шпаније. Уствари, то је дефинитиван почетак историјског процеса који ће на крају, по свему судећи, довести до још једне независне државе у Европи. Европска комисија (ЕК) је оценила да је каталонски референдум нелегалан уз примедбу да је то унутрашње питање Шпаније. Брисел је само поновио оно што говори влада у Мадриду, она против које су се Каталонци и побунили. Док траје неизвесност, вредело би се, међутим, подсетити зашто последњих година широм Европске уније бујају сепаратистички покрети, ко их финансира и како је дошло да распадајућих процеса старих европских држава.

Одувек је, наравно, било незадовољних етничких група које су покушавале да имају своје државе. У модерно време кључну енергију су, међутим, сепаратистички покрети добили од Европске уније (ЕУ). Први корак је био стварање посебног Фонда за регионални и структурни развој, који је на располагању регионима унутар држава чланица Уније. И ти региони су добили право да директно контактирају ЕК и ЕУ, дакле, без знања влада њихових матичних држава. На тај начин ЕК је могла да фаворизује одређене регионе и, уз финансијске стимулансе, учини их развијенијима од других у њиховим земљама. Тако је ЕУ у основи створила мрежу корупције у регионима, која је онда, зарад интереса корумпиране елите и интереса Брисела, могла да ради и против онога што је интерес матичне државе и њене владе. За ту мрежу корупције, коју – апсурдно је – финансирају грађани земаља против чијих интереса је она усмерена, централне власти су постале проблем, и оне су заштиту тражиле у Бриселу, а не у својим метрополама.

„КАТАЛОНИЈА, ЕВРОПА“

 

На пример, Каталонија већ годинама има своје представништво у Бриселу, одмах уз седиште ЕК, и на њеном представништву великим словима пише „Каталонија, Европа“, нема нигде Шпаније. И то није никоме сметало. Каталонија је дуго времена била шампион регионалне политике Брисела. На тај први корак се надовезује даљи политички концепт политичке регионализације Европе. Објашњење је, према немачким инструкцијама, било да су националне државе у европској интеграцији превазиђен концепт и да је будућност у „Европи региона“, а не држава. То је већ значило „црвену мараму“ за разне сепаратистичке амбиције, па није ни чудо што скоро сви сепаратистички покрети на својим протестима носе и заставе ЕУ. И Каталонци су на почетку на протестним митинзима носили заставе ЕУ. Сва системска решења и политичка подршка регионализацији довеле су до тога да је ЕУ инспирисала сепаратизам широм Европе.

Према инструкцијама из Брисела и Шпанија се регионализовала и ту државу сада чини 17 аутономних региона, који имају своје парламенте и владе, и два аутономна града, Сеута и Мелиља, који су на територији Марока. Каталонци су први кренули у институционално одвајање. Пре референдума парламент Каталоније је легално донео низ сепаратистичких закона, а неколико других аутономних регија у Шпанији већ припрема сличне кораке. Прва на реду је Баскија, регион који се уствари најдуже бори за независност мада погрешним средствима. Баски су се били определили за тероризам, а о отцепљењу размишљају и Галиција и Андалузија, јер верују да су у Шпанији потцењени. За 2030. годину је референдум о независности најавио и регион Балеарских острва. Када је реч о Каталонији и Баскији, проблем не би био само шпански. Део историјске Каталоније је у Француској – такозвана Северна Каталонија или Француска Каталонија – а такође је земља Баска једним делом француска. Према Каталонији гледају и други региони земаља ЕУ мада нико још нема тако озбиљне припреме нити толику акумулацију енергије становништва.

katalonija09Поред системских решења ЕУ, највећи савезник сепаратистичким покретима је криза лидерства, неспособност политичке елите и њена бахатост у двоструким стандардима, као што то најбоље показује референдум у Каталонији. Шпанска влада је послала полицију и определила се за старо веровање да су сила и сејање страха најефикаснија политичка средства. Али није увек тако, па је насиље полиције према Каталонцима вероватно више удаљило Каталонију од Шпаније неголи и сам референдум.

Поред неспособних и арогантних влада, сепаратистички савезник је и такође неспособна и бахата бриселска бирократија. Референдум у Каталонији је уистину историјски догађај, а ЕУ је реаговање препустило бирократама у ЕК, а они представнику за штампу Маргаритису Скињасу. Он је пренео саопштење да је референдум нелегалан, јер тако каже шпански Устав, и да је то унутрашње питање Шпаније. Онда је додао да би Каталонија, у случају да је референдум био легалан, морала да напусти ЕУ, што није сасвим тачно. Постоје историјски преседани. Када је у време Европске економске заједнице Алжир 1962. године добио независност, та земља, као бивши део Француске, није била колонија, него део француске државе, па је аутоматски постала члан ЕЕЗ. Алжирски парламент је морао да донесе посебну декларацију о иступању из ЕЕЗ. На неки начин је сличан случај био и са Гренландом у време кад је био део Данске, који је касније такође иступио из европске интеграције.

ЕУ НИКАД НЕЋЕ ПРОМЕНИТИ СТАВ О КОСОВУ

 

Бриселски бирократа је био још неискренији када му је постављено питање о двоструким стандардима и лицемерју на примерима Каталоније и Косова и Метохије. Оценио је да то нису случајеви за поређење. Образложио је то тврдњом зато што је Шпанија чланица ЕУ. Другим речима, једно важи за ЕУ, а друго за оне који нису у интеграцији. Затим је рекао да је Косово „специфичан конктекст“ уз конструкцију да је „ствар више резолуција Уједињених нација и међународне заједнице“. У преводу, сепаратизам косовских Албанаца представник ЕК оправдава резолуцијама УН, што је неистина, лаж. Додуше, постоји Резолуција 1244 која дефинише Косово и Метохију као део Србије, али то бриселском бирократи или није познато или има проблем са чињеницама.

Независно од манипулација и лицемерства Брисела и европске политичке елите за саму ЕУ Косово је заиста другачији случај од Каталоније. На Косову је ЕУ саучесник у великом злочину, Србија је бомбардована и Косово је силом отето, без референдума. И зато је цела политика ЕУ и њених водећих чланица пре свега усмерена на прање одговорности и на неку врсту легализације тог злочина како би се та одговорност пребацила на жртву. То је део суштине политике ЕУ према Србији јер, према замислима Брисела и Уније, од Србије се уствари захтева да она, као жртва, разним споразумима и папирима легализује тај злочин и скине одговорност са европске елите.

kosovosad01То је суштина и требало би да је јасно и Србији. Јер оним другима је јасно и зато стално говоре о „специфичностима“. Због тога досадашња политика ЕУ према Србији и Косову неће бити промењена без обзира на сепаратистичке покрете широм Европе и неизбежно очигледну компромитацију Брисела, па чак и у случају ако се једна по једна чланица ЕУ буде распадала. У таквим околностима само Србија може сама нешто да промени. Уствари, може пре свега да промени своју досадашњу политичку позицију.

 

www.standard.rs/politika/38907-еу-је-инспирисала-сепаратизам-каталоније

6 гласовa