Никита Сергејевич Хрушчов је почео рушење СССР-а, а Горбачов и Јељцин су само завршили оно што је он започео. Период Брежњева – то је као период између два периода који су били по последицама страшни за цео наш народ. А у ствари – због чега је смењен Хрушчов?

Извор:  http://www.press.lv/

         Схвати, будало: Хрушчовје уклоњен због тога што је он, у суштини, „дотерао цара до дувара“.

Прихваћено је да се за Никиту Сергејевича Хрушчова везује „отопљење односа“, летови у космос и масовно пресељење народа из комуналних насеља у релативно конфорна четвороспратна насеља. Сматра се да је, за разлику од Стаљина и Лењина, „цар Никита“ избегавао да пролива људску крв. Међутим, баш је „вођа народа“ Стаљин једном ућуткао Хрушчова који је захтевао да се повећа квота за смртне пресуде: „Опамети се, будало!“ А Хрушчова су уклонили с власти зато што је он, у суштини, уништио земљу…

Сматра се да је Никита Сергејевич смењен насилно, као резултат унутарпартијске завере коју је започео Леонид Брежњев. Прича која се ширила каже да је Хрушчов отпутовао на одмор у Пицунду, а завереници на челу са Брежњевом су то искористили и преузели су власт. Притом су Хрушчова скоро па на нишану држали сарадници КГБ-а који су били уз Брежњева… Међутим, то је ипак само прича која се допада филским режисерима, али нема ничег заједничког са стварношћу. Мада је нека мања уцена  ипак постојала.

Брежњев је са групом која га је подржавала Хрушчова поставио пред свршен чин: или да на пленуму ЦК КПСС члан президијума Дмитриј Пољански обелодани свој извештај о „креативности“ вође совјетске државе, или ће главна личност тихо и неприметно да оде у пензију, и у том случају извештаја неће ни бити. Пошто се упознао са текстом извештаја, Хрушчов се одлучио за другу варијанту. Зашто ли то? Зато што би, уколико би се обелоданио извештај, генералном секретару морало да се суди. Он је то одлично схватио…

Многобројни пријеми и путовања у иностранство

Дуго је потпуни текст извештаја Дмитрија Пољанског био доступан само уском кругу стручњака и сматран је за поверљив. Неки историчари су чак предпостављали  да није ни било неког целовитог текста, већ да је Пољански оперисао неким насумичним одломцима које је КГБ припремао за њега.

Без  обзира на то – извештај је ипак постојао – педесет страница текста куцаног на писаћој машини. А и «одељење» је имало непосредан утицај: како је констатовао руски историчар и архивиста Рудолф Пихоја, документ је «препун специјалних информација које никако нису могле да буду познате Пољанском, јер је он био одговоран за политику у пољопривреди.

Сакупљање таквих информација (…) могло је да се уради само уз дозволу ЦК или на молбу Комитета за партијско-државну контролу при ЦК и Савету министара СССР. У извештају има много података  који могу да се добију само од министарства иностраних послова и КГБ-а.»

И, како се присећао председник КГБ Владимир Семичасниј, извештај Пољанског није требало да се сачува. Он је чак и штампан – тајно, по деловима – неколико старих дактилографкиња које су у контраобавештајној служби радиле још од ’30.година двадесетог века…

         Па: шта је писало у том извештају?

«Само прошле године Хрушчовје путовао по иностранству и по земљи 170 дана, а сада, када се 1964.година још није завршила, њега није било на послу 150 дана. Уколико се томе дода да је он 1963.године имао 128 пријема са гостима, свечаних ручака и доручака, па колико је то њему времена остајало за рад? – реторички се запитао Пољански. – 1952.године је «Правда» објавила само шест Стаљинових портрета, а у 1964. години је у истим новинама објављено 147 Хрушчовљевих.»

Ето вам борца против култа личности! Уосталом, у извештају су изнете и стварно озбиљне оптужбе, које нису имале везе са болесном Хрушчовљевом сујетом, као ни са његовим честим одласцима из Москве.

Пољански је наводио податке Института за економију Академије наука СССР: у Стаљиново време просечан годишњи темпо раста економије је износио 10,6%, а за десет година Хрушчовљеве власти је био дупло мањи – највише 5%. Нижи је био и темпо раста производности рада… Али, Хрушчову се највише замерало оно, за шта га иначе хвале: за изградњу четвороспратница (Руси их зову: петоспратнице, „хрушчовке“ – прим.прев.).

«Хрушчов је растурио Академију архитектуре СССР због тога што она није прихватала његове закључке тврдећи да су такве зграде најјефтиније и најудобније, – констатовао је Пољански. -Испоставило се да је цена једног квадратног метра површине, ако се узму у обзир трошкови за увођење водовода, струје и гаса  у његовим зградама много скупља него за зграде високе од 8 до 11 спратова».

Изградња његових зграда је довела до чињенице да је густина изградње у градовима нагло опала, а постављање транспортних, водоводних, топлотних и осталих мрежа се недозвољиво отегло. Израчунато је да су за новац који је трошен за изградњу једне његове четвороспратнице (плус комуникационе мреже) могле да се изграде две осмоспратнице само да се економисало у водоводу и канализацији…

Још пола године и у СССР-у би почела глад

Сматра се да  је Хрушчов колхозницима поклонио слободу тако што их је ослободио радних дана и почео да им плаћа новац уместа обрачуна житом. После провере се испоставило да је и то само прича: ако је за време Стаљина до рата колхознику плаћано за рад 8,2 центнера жита, а 7,2 центнера после рата, у време Хрушчова новчани еквивалент је износио 3,7 центнера жита.

«Ако је просечно сваки колхозник годишње имао 230 – 250 радних дана, – писао је Пољански, – то значи да је  његова месечна зарада износила 40 рубаља. То је нешто више од два пута мање од просечне месечне зараде осталих запослених. Баш због тога су људи и бежали из колхоза.

А због бежања из колхоза су почеле и несташице хлеба:

«Хрушчов је предлагао да се уведу чак и картице – 20 година после рата! Били смо принуђени да издвојимо 860 тона злата како бисмо код капиталиста купили пшеницу. Требало је да пољопривреда сваке године просечно расте 8 процената. Стварност је била да је  раст пољопривредне производње годишње просечно износио 1,7%, а 1963. година је чак завршена са негативним показатељима».

Односно: да је још само пола године Хрушчов био на власти – у Совјетском Савезу би завладала глад…

Зна се да су за време Стаљина сваке године 1.априла у земљи спуштане цене појединих врста роба и услуга. Док је Хрушчов водио земљу почео је обрнути процес: цене су почеле да расту, и то како производа уопште, тако и основних прехрамбених производа.

«Цене на колхозним пијацама су порасле  17%, а потрошачких кооперација  13%, писао је Пољански.

Још једна лажна прича коју је извештај обелоданио је да је за време Хрушчова смањен број административних службеника. Испоставило се да је било управо супротно:

«… Уколико је прве године пошто су ликвидирана министарства, комитети и службе аппарат унеколико смањен, после тога се њихов број малте не  скоро дуплирао, а укупан број административног апарата за управу државом је само за пет година порастао за преко 500 хиљада људи. Трошкови за његово одржавање су само у последњих годину и по дана повећани за скоро 800 милиона рубаља.»

         Подлост и великодушност

Али најстрашније, за шта су аутори извештаја оптуживали Хрушчова то је била чињеница да је он  раздвојио земље социјалистичког лагера.

«Формиране  су у суштини три групе, – писао је Пољански. – Земље које су ишле за СССР-ом, за Кином и за Југославијом и Румунијом. Дошло је до потпуно реалне претње раскола.

А крив је у многом био лично Хрушчов:

«Мао Це Тунга он је јавно назвао «стара каљача». Овај је то чуо и, наравно, побеснео је.»

Ето праве истине погоршања совјетско-кинеских односа! А и са Румунима није било баш весело:

„…У току боравка у Румунији он се грубо мешао у унутрашње ствари те земље, викао је да они немају појма о пољопривреди“.

А Фидела Кастра је назвао „бик који је спреман да наскочи на сваку црвену крпу“.

Уосталом, своју некултуру према странцима Хрушчов је надокнађивао невероватном  великодушношћу.

У Гвинеји су уз помоћ СССР-а саграђени аеродром, фабрике, електричне централе – констатовано је у извешају. И све је упропаштено. Такозвани социјалиста Секу Туре нас је ишутирао из те земље па чак није дозволио ни да се за путовања у Кубу користи  аеродром који смо ми саградили у Конакрију. У Ираку смо типовали на Касема и тамо смо отворили велико градилиште са 200 објеката!

Али – у међувремену је Касем свргнут, на власт су дошли отворени непријатељи СССР-а. Исто се десило и у Сирији. Индонезија, која је добила велику помоћ, није хтела да враћа кредите, добијене од нас. Око 200 милиона златних рубаља је дато Индији, Етиопији и другим  земљама као чиста помоћ. Збир совјетских кредита само за 20 земаља у развоју је изнео 3,5 милијарди (!) рубаља:“

То се зове великодушност! А за то време је полако умирало совјетско подручје које није спадало у Чернозем (најплодније пољопривредно подручје – прим.прев.), Сибир се пропио, а становништво средишњег појаса је почело да путује у Москву како би успело да нађе прехрамбене производе,  неопходне за одржање живота…

Успут

Интересантно је да су у извештају  набројани и „лични поклони“ које је Хрушчов чинио  онима које је симпатисао: Секу Туреу је поклонио авион ИЛ-18, а египатском председнику Насеру – две репрезентативне „Чајке“. И британској краљици су поклоњене музејске драгоцености  од непроцењиве вредности.

Али Хрушчов није заборавио ни себе: „по његовом налогу изграђени су базени у његовим вилама на Криму и у Пицунди на које је потрошено око 5 милиона рубаља  (тадашњи званични курс је износио 60 копејки за 1 ам. долар – ред.), Хрушчовљев син је имао четири аутомобила, зет – два, по један жена и ћерке, а породица је поседовала још четири лична аутомобила“.

А скромни Хрушчов је још држао и 110 (!) људи као домаћу послугу…“

——————————–

ПРЕВОД ФСК http://pandoraopen.ru/2017-07-04/xrushhev-za-chto-ego-ubrali-ot-vlasti/

 

10 гласовa