– Да би се открила права истина о дешавањима у Сребреници, Александар Дорин је учинио више него све институције Србије и Републике Српске – тврдио је Александар Вучић док је био радикал.

У великосрпском заносу, Вучић је у марту 2007. у својим дневним новинама “Правда” објавио фељтон с документима – наређењима, депешама и извештајима команданата Армије БиХ, Алије Изетбеговића и његових најближих сарадника – који у много чему демантују “званичну истину” о злочину у Сребреници. Свестан значаја материјала који је добио, Вучић се ангажовао на раскринкавању “америчко-муслиманске монструозне манипулације сребреничким жртвама, која за циљ има осуду Срба као геноцидног народа”. Успут, Дорина је хвалио скоро као Шешеља, дивећи се храбрости с којом износи истину, без ичије помоћи, на своју руку и о свом ризику.

Тако је некад било.

Данас, кад швајцарске власти спроводе насиље над Дорином, Вучић ћути.

У кућу Александра Дорина, 19. јуна, упала је група од шест полицајаца. Извршен је детаљан претрес, извађен је паркет, растурени штокови од врата, демолиран намештај. Дорин је ухапшен и одведен на непознату локацију. Базелска полиција је тек три дана касније објавила да је ступио у контакт с адвокатом, али то није потврђено. Портпарол министарства правде Швајцарске Гали Фолко за руски “Спутњик” изјавио је да Дорин није ухапшен по налогу тог министарства.

– Ми смо одговорни само за интернационалне захтеве за праћење и хапшење. Ако је одређена особа ухапшена током неке истраге о криминалу у Швајцарској, ми немамо овлашћења да дајемо те информације – рекао је Фалко, чиме се потврђује могућност да ће швајцарске власти покушати да криминализују Дорина.

У монтирању оптужнице за шверц наркотика, како тврде поуздани извори, Швајцарцима помаже и један од наводних пријатеља Александра Дорина. Ипак, какве год нашло “доказе” и “сведоке”, базелско Тужилаштво не може сакрити чињеницу да је хапшење организовано из политичких разлога, како би се ућуткао најупорнији и најзначајнији европски интелектуалац чија дела документовано оспоравају општеприхваћену верзију злочина у Сребреници.

Дорин је у књизи “Сребреница – како се заиста збило” изнео доказе о манипулацији бројем бошњачких жртава. Према његовим подацима, током јула 1995. у Сребреници није убијено 8.400, него око 2.000 муслимана, од чега је 1.450 страдало из освете подринских Срба. Због тих и таквих информација, Дорин је, после објављивања публикације, изложен бројним претњама смрћу.

Иако никада раније није имао проблема са швајцарском полицијом, показало се да је она опаснија од исламских екстремиста.

Неколико дана пре Дорина, на аеродрому у Берну ухапшен је, по Интерполовој потерници, муслимански крвник Насер Орић. У његову заштиту, да не би одговарао за монструозне злочине, устали су бошњачки политичари, па и “Мајке Сребренице”.

Да помогне Дорину, који никоме није копао али јесте отварао очи, нема ко. Власти у Србији и Републици Српској ћуте, тзв. патриотске странке (ДСС, СРС, Двери…) нису објавиле ни саопштење, а камоли да су организовале конференцију за новинаре, трибине, протест пред Владом Србије или швајцарском амбасадом, било шта… Српске медије, исте оне који су онолико нарицали над масакром у редакцији француског “Шарли Ебдо”, не занима тортура над овим српским публицистом са швајцарским држављанством. Српска власт хапси све револтиране несрећнике који на интернету бесмисленим претњама наруше мир Александра Вучића, чак и од страних полиција тражи да лови “Фејсбук-атентаторе”. Иста та власт не мари за реалну опасност којој је изложен Александар Дорин.

Пре две године, у никада разјашњеним оклоностима, умро је Зоран Јовановић, коаутор књиге “Сребреница – како се заиста збило”. Јовановић је телефоном јавио Дорину да је откупио два снимка направљена 1995. у Сребреници, који у битној мери демантују “званичну истину”. Десетак сати касније, Јовановић је умро, а снимци никада нису нађени.

Сада – док увелико трају међународне припреме за обележавање 20 година од злочина у Сребреници, Савет безбедности УН расправљаће о британском предлогу резолуције којим се, на задовољство српске министарке Зоране Михајловић, Срби оптужују за геноциде, 7.000 Београђана се припрема да 11. јула лежањем испред Скупштине Србије демонстрира уверење да су сви Срби криви за убијање сребреничких муслимана – сада у Србији не постоји политичар који је спреман да укаже на прогон Александра Дорина. У Београду је, за 4. јул, заказана конференција о Сребреници у организацији НВО “Историјски пројекат Сребреница” и Фонда стратешке културе. Дорин ће бити оправдано одсутан. С друге стране, Срби су неоправдано одсутни и незаинтересовани да му помогну да преживи прогон коме је изложен.

Тако му и треба. Сам је крив. Двадесетак година покушава да докаже да Срби у Сребреници нису послушали нацистички предлог Александра Вучића да побију сто муслимана за једног Србина. Да је био паметан, као Вучић, занемарио би истину и отишао да се сагне пред невиним сребреничким жртвама. Е, пошто није пристао да се трансформише, заслужио је муку која га је снашла. Нажалост, на његовом примеру Срби су показали да не заслужују њега.

pp

—–

wp.me/p1Fuk8-IJI

predragpopovic.wordpress.com, за ФБР приредила Биљана Диковић

facebookreporter.org/2015/06/26/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3-%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%BD-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0-%D0%B4%D0%BE/

Прочитај без интернета:
8 гласовa