Миодраг Зарковић

Није било пријатно пратити крах немачке кошаркашке репрезентације на Европском првенству, делимично одржаном и у немачком главном граду. Ко зна колико ће дуго Немци још па моћи да буду домаћини у Берлину! Можда им је ово била и последња прилика, с обзиром на то како се развија криза миграната, избеглица и азиланата. А ми им покварисмо згоду. Од како их је Србија победила, више нису могли да се саберу и на крају су испали из даљег такмичења. Тужно, заиста.

Док је најбољи немачки и европски кошаркаш свих времена, Дирк Новицки, сузних очију давао изјаву после коначног пораза, од Шпаније, многи је српски љубитељ кошарке саосећао са овим великаном игре под обручима. То се лако да проверити по интернет коментарима на овдашњим сајтовима, који су били пуни дирљивих речи о Новицком. Било је тада лако саосећати са немачком кошарком.

Да ли је, међутим, немачка кошарка нешто што заслужује поштовање?

Премијер Србије Александар Вучић сигурно би рекао – да. Штавише, он је то већ и изјавио. Не непосредно у вези са кошарком, али је и кошарка неизбежно у скупу онога што Вучић код Немаца каже да поштује:

„Ја код Немаца поштујем све.“

Ово је, од речи до речи, цитат преузет из Вучићевог интервјуа РТС-у у четвртак увече, неких сат и по пошто је немачка репрезентација испала са Европског првенства.

Сад, када код некога поштујете све, онда то обично значи да – поштујете све. Па и кошарку, је ли. Кошарка спада у „све“, рекло би се.

Да ли, дакле, председник Владе Србије поштује немачку кошарку? Свакако! Иако немачкој кошарци чак ни један Дирк Новицки не може да помогне да постане светска, или барем европска сила, Александар Вучић је, ето, поштује.

Идемо даље. Да ли Александар Вучић поштује немачке телевизије? Јашта него поштује! Каже да поштује „све“, па то значи и телевизије. Сву ону недуховиту досаду којој су сироти немачки гледаоци непрекидно изложени, а коју можемо и ми да пратимо пошто су овдашње ТВ станице у немачком власништву врло склоне преписивању програмских решења из матице, председник Владе Србије каже да поштује. Занимљиво.

Поштује ли Александар Вучић немачку кинематографију? Да појаснимо, то је кинематографија у којој, од оноликих вајних стваралаца, најбоље филмове ипак прави један Турчин, а чак ни његова дела нису нешто што помера границе уметности на светском, или макар европском нивоу. Вучић, међутим, поштује немачку кинематографију, зато што, још једном, код Немаца он поштује све!

То, такође, значи да поштује и њихову историју двадесетог века. Па и полуозваничене неонацисте. Па и немачке хулигане – јесте, чак и држава којом управља Ангела Меркел има навијаче склоне насилном понашању.

И тако даље. Немачка, као и свака друга држава, или уопште заједница, има своје и тешкоће и недаће и пропусте, али премијер Србије свесно и одговорно тврди да он „код Немаца поштује све“, тј. чак и те њихове слабости, недостатке и мане.

Што све води ка крајње логичном закључку: ова изјава председника Владе Србије је крајње несувисла и неприкладна. Пошто немамо разлога да сумњамо да је искрена, следи да је иста таква, несувисла и неприкладна, и политика неумереног додворавања коју према Немачкој води Вучићев кабинет, а из које је проистекла оваква изјава. У таквој политици и таквим ставовима, тешко је поштовати – било шта.

Прочитај без интернета:
25 гласовa