Владимир Николајевич КРУПИН

Малена земља се показала сувише чврстом за светски капитализам, инвазију новца, демонизма, бездуховности, мрачњаштва, американштине…

Као што смо већ писали, од 17 до 20. октобра 2016. године руска делегација коју су чинили Анатолиј Степанов и Владимир Крупин, била је у радној посети у Србији.

Своје утиске са путовања у интервјуу „Руској Народној Линији“ поделио је члан делегације, лауреат прве Патријаршијске премије у области књижевности, потпредседник Удружења књижевника Русије, члан централног савета „Руског Сабрања“, руски писац Владимир Николајевич Крупин:

Верујем да многи знају стару српску пословицу коју су оверили векови: „На Небу Господ, на земљи Русија“. То је веома тачно речено. Србија – тамо су наша главна, једина, а можда чак и последња браћа у овој епохи, на тој земљи коју смо ми недавно издали. Ја мислим да је крив свако од нас и треба приносити покајање. Ја сам видео трагове бомбардовања, остатке руина, слушао сам приче како је све то изгледало немилосрдно, како су Американци, НАТО-вска војска, хладнокрвно бомбардовали Србију.

Страшно је све то…

Заједно с тим, утисци остају најрадоснији. Ја сам у Србији по други пут, за разлику од Анатолија Дмитријевича Степанова, који је тамо много пута боравио, добро све познаје и њега тамо веома добро знају. Но, моје прво путовање је било више официјелно: ја сам слетео, наступио и одлетео. А сада је путовање било поклоничко. Били смо у манастирима, били смо на месту погибије нашег великог војника Николаја Рајевског, унука генерала Рајевског који је учествовао у Бородинској бици и рекао својим синовима: „Куда ми идемо? Ми идемо да гинемо за Русију“. Тамо је црква, тамо је сећање на Русију на сваком кораку. Тамо је писац (и председник Руског Сабрања у Србији) Ранко Гојковић издао књигу у два тома: прва – „Знаменити Срби у руској историји“ и друга – „Знаменити Руси у српској историји“… На сваком кораку, наравно, сећање на Русију.

Видели смо храм Светог Саве који се узвисује над Београдом. Тамо је река Сава и река Дунав и покајнички храмови, архитектура, тамо су сачувани споменици, незаборавно гробље „Ново гробље“, тамо где се уздиже Архангел Михаило који кида ланце и написано је: „Спавајте орли бојеви“. Тамо је толики број гробова у тако дивном поретку. То је образац не само за било коју земљу у Европи, него такође образац и за нас, како треба чувати гробља, сећања на људе.

Често и невољно упоређујеш – како је код Срба? Код Срба можемо много чему да се поучимо. Ја не идеализујем Србију. Сами Срби веома критички оцењују поступке своје владе и некакве узајамне односе који би могли бити чвршћи, бољи, далековидији. Но, да Срби могу бити пример за нас, то је истина.

Посебно у духовним питањима. Несумњиво.

Последњег дана боравка путовали смо у манастир Раковица да се поклонимо гробовима Патријарха Димитрија и наравно, великог Патријарха Павла. Тамо нема тренутка а да нема људи, поклоњења, цвећа. Патријарх Павле је давао образац служења Господу Богу у најтеже време, са чашћу и достојанством.

Наравно, појавило се и питање Косова, ја чак нисам ни знао, а требао сам знати, да је Косово – Куликово поље. Кулик и кос – то су исте птице. То су два поља Куликова, у којима смо ми и Срби победили. Победа је била духовна, зато што Косовска битка није ослабила православно осећање Срба. они нису нестали с лица земље, они су сачували дух, сачували Православље. И у садашње време они се сећају горких прекора Патријарха Павла када је с горчином рекао Србима: „Ако српска жена чини седам абортуса, а албанска рађа седморо деце, онда ће Господ дати ту земљу ономе коме је потребнија“.

То је горки прекор који се може и нама рећи. Колико је код вас деце? Два-три. А колико је код Татара, Башкира? Зашто до дан данас нема закона о забрани абортуса? Шта се дешава, да ли се спремамо да не живимо? Или мислимо да ће унуцима бити лакше него нама? Напротив, све је у порасту. Злоба према Русији се неће умањити. Мислите да ћемо, победивши у Сирији, победити и на осталим местима?

И због тога понављам, однос према нама је најбољи. За софром, наравно, дижу се здравице за Русију. То је осећај, да од сада није тамо моја Србија, него је овде моја Србија – у срцу. И речи су блиске – „сердце“ и „Сербија“. Ти простори. Ми смо много путовали, около су оранице. Кад смо отпутовали била је јесен, а тамо летње време, сунчано, осећање топле братске земље. Ја сам увек волео Србију. Ја сам видео да су руски људи – Хомјакови, Аксакови, Киријевски и хероји књижевних дела – тежили ка Србији, у помоћ братском народу.

И ето тај незаборавни гроб нашег великог пуковника Рајевског. Он чак није био ни ожењен, мајка је његов прах однела у Русију. Но, тамо у Србији, свето се чува место његове погибије, место где је он предао душу Богу. Добро би било кад би се тамо отворило подворје. Они маштају и надају се, Срби и световни и духовни, да ће тамо да буде подворје Московске Патријаршије. Тамо је и место предивно, недалеко су два насељена места, тамо би било парохијана. Ја баш нисам стручан за црквене односе, но, мислим да би било веома добро ако би тамо била присутна Руска Црква.

У нашим срцима живи Србија. И она – као саставни део нашег руског срца. Ми нисмо једнаки. Србија је мала чисто по површини, но она је велика срцем. У књигама којих се сећам, постоји карта Европе. У Првом светском рату, Србија усамљена међу непријатељима. Карта Другог светског рата – Србија је још усамљенија. Около све непријатељи. Сви су је издавали. Но, она је преживела. Та земља се показала сувише чврстом за светски капитализам, инвазију новца, демонизма, бездуховности, мрачњаштва, американштине… Она живи. Она не очајава. Ја сам видео свадбе, видео сам крштење у цркви свете Петке, свете Параскеве. Видео сам опело на Новом Гробљу. То нису просто живи људи. То су задивљујућа лица, задивљујуће јаки мушкарци, лепе жене. Осећање здраве нације која нам даје пример односа и према животу, и према Богу, и према будућности Отаџбине.

Слава Богу што на земљи постоји Србија! Слава Богу што нас она воли. Слава Богу што је ми волимо. И ми никада не можемо променити ово, крвљу запечаћено братство.

Превод ФСК са руског: ruskline.ru/news_rl/2016/10/22/v_nashih_serdcah_zhivet_serbiya/

15 гласовa