Полако, али неминовно, приближавамо се “коначном решењу“ на путу у евроунијатску пропаст без алтернативе. Долази тренутак када се карте полажу на сто, а АВ нема ништа осим “пет дасака“ и никакав блеф му више не помаже. Ближимо се моменту када ће се и званично завршити “кување жабе“ и кренути у највећи пораз, срамоту и понижење српског народа од стране режимских и осталих евроманијакалних ништарија.

Вучић је најпре отишао до Брисела по своју “зашећерену обланду како би лакше прогутали горку пилулу звану Косово“, што би рекао Јеремић-Поздерац по “Викиликсу“ још пре десетак година. Од тада су се догађаји одвијали хронолошки, управо онако како смо, не само ми на сајту Српског културног клуба предвидели, већ и многи други који су добронамерно упозоравали до чега ће довести прихватање ЕУЛЕКСА и измештање преговора о Косову и Метохији из УН-а, где смо имали јак ослонац у Русији и Кини, у Брисел и ЕУ.

Ово је било дело Тадићевог режима, а напредњаци су не само наставили са таквом политиком, него су у велеиздаји одмакли још много даље од жутог картела. И сада је јасно зашто је и у СНС-у извршен “бескрвни пуч“ после којег се Вучић устоличио за председника. Томислав Николић је ван сваке сумње морални бедник и ништарија која је издала оно у шта је веровао само да би се дочепао мало власти и како не би био “вечити губитник“ на председничким изборима. Али, склопивши фаустовски споразум са западним газдама и осталим ништаријама, већ у пет после подне на дан другог круга избора он је постао председник за Брисел.

Међутим, колико је глуп и ограничен видели смо када је преузео дужност и његових пет година мандата памтићемо по фалсификат дипломи, корупцији и пљачки чланова његове породице, арапском плесу и неславном одласку када су му Брут Вучић и Касије Дачић забили политички нож с леђа и када не добивши никакву подршку одлази неславно у пензију. Међутим, није ни то било само питање процената, могућег мучења Николића у другом кругу избора, који би са њим свакако били неизвеснији, него нечег много озбиљнијег.

Наши несувисли и пропали политиканти тек када неславно заврше каријеру, или политички скроз пропадну, имају потребу да пред народом у медијима отворе душу. Тако је и Николић, попут Коштунице пре њега, проговорио о ономе што је морао да прогута, а није му се допало. Сада се сетио Тома Гробар да прича како су СОФА и ИПАП споразуми са НАТО пактом лоши за Србију и доводе нас у потпуно подређен положај. Где си био Колумбо када си могао председничким ветом то да спречиш? Сада је свакоме јасно да смо окупирана НАТО протекторат колонија која се ништа више не пита са собом.

Николић јесте прворазредна ништарија, али чак ни он није могао да прихвати рушење Устава, коначну издају Косова и Метохије, рушење Републике Српске и увођење санкција Русији. Барем не још увек, а рачуна ту је и пензија и зашто би баш он морао то да уради. Пошто је неколико пута поновио да ако Косово и Метохија буду услов за ЕУ, онда им се треба захвалити и завршити са том причом.

Зато је Вучић много флексибилније решење, а довођење хрватске лезбејке која је амерички агент од утицаја била је порука коју је господар Вучић послао својим западним газдама: “Ево, спреман сам да испуним све што тражите, али хоћу датум, макар оквирни, како бих скувао до краја овај тврдоглави народ.“ Постављање Ане Брнабић носило је и поруку грађанима ове земље, нарочито противницима његовог режима: “ А волите да ми вичете “Вучићу педеру“? Е сада ћете добити своје.“

Међутим, Вучић се и из Брисела и из Вашингтона вратио кратких рукава. Продао је веру, а остао без вечере. Какав датум, какви бакрачи, ви остајете “регион са посебним везама са ЕУ“. И тако, изгледа да се Запад, како онај неолиберални тако и “трмаповски“, определио за Хантингтон-Бжежински геополитичку стратегију.

Словенија и Хрватска су примљене као део римокатоличког Запада, Румунија и Бугарска зато што су проверено антируски опредељене (нарочито елите, код народа то и није баш случај), а и да би се опколила Русија концептом Интермаријум ( “између три мора“, Балтичког, Црног и Јадранског са Средоземљем), а што се тиче Србије, БиХ, Црне Горе, Македоније и Албаније, њих чека “Западни Балкан и привилеговано партнерство са ЕУ“ уз улазак у НАТО пакт и перспектива топовског меса у походу на Русију.

Без обзира на ситне разлике у детаљима, овакву политику подржава и Немачка и потпуни је идиотизам и геополитичка неписменост очекивати да ће у оваквим условима Немачка променити свој став и покренути стратешки заокрет у окретању ка Русији, па да ћемо онда ми то искористити “мудром Вучићевом политиком“. И ЦДУ и СПД су јединствени по питању овакве спољне политике у Немачкој. Отишао је Вучић и код Доналда Дак-Туска и код Јоханес Хана, али од датума могућег уласка у ЕУ нема ништа. Али, зато су ту нове уцене, понижења, условљавања, претње ако се не испуни и ово и оно.

Оде потом напаћени Вучић до Вашингтона, а тамо га дочекаше са пластичним чашама у предворју кабинета у Конгресу. Потпредседник га испратио као неког активисту за заштиту пингвина на Антартику. И када се вратио кући, велики вођа и лидер је одлучио да пресавије табак како би сопственом народу објаснио да ће нас ради наше “светле ЕУ-будућности“ ослободити светиња, образа, части, људског и националног достојанства и самопоштовања како би тако “промењене свести живели као сав нормалан свет“.

На крају нас је позвао, како ниткови, лопови, криминалци и издајници обично и чине покушавајући да избегну сваку одговорност, да му се сви колективно придружимо и саучествујемо у његовој срамној одлуци. Треба заиста имати у глави сламу и пиљевину уместо мозга па мислити да они који су нас убијали, бомбардовали осиромашеним уранијумом изложивши нас континуираном геноциду и у још нерођеним генерацијама, који су толике неправде и зло нанели српском народу, да ће нас, ако се одрекнемо себе, одмах да нас поспу кишом злата и да нас уврсте и сматрају једнаким себи. Пошто знамо да је Вучић луд, али не и глуп, овде о глупости не може бити речи, него се ради о елементарној моралној покварености и велеиздаји, што би рекао професор Коста Чавошки.

Онај ко има образ, о образу не преговара. О светињама, части, образу, достојанству, слободи нема преговора, они се чувају и бране. Они људи који ове особине поседују су човечни, а они који их немају и спремни су на трговину су нељуди. Јасно је да је Вучић спреман на сваку гадост и да њему и његовом брату Србија треба само као плен за отимачину и лично богаћење. Зар је Вучић заиста мислио да ће он моћи тако бедно, џиберски и јефтино да фарба једног Владимира Путина?

Зато ће Руси наставити да даље фарбају оне мигове док год њихови држављани у Хуманитарном центру у Нишу не добију дипломатски статус, што им је режим у Београду обећао још пре три године, и још неке гаранције. Зар су “викенд русофили“ Вучићи мислили да ће парлањем руског да одушеве Путина и да га пређу, а да Руси не знају ко стоји иза Вучића и да је права власт у Србији у америчкој амбасади? Али, у овом Вучићевом лудилу још како има система.

Циљ му и јесте да се толико замери Русима и да их испровоцира својом лицемерном политиком како би онда имао разлог за “велики заокрет“ према НАТО пакту и увођење санкција Русији, јер би онда, како се Вучић нада, Русија по аутоматизму престала да подржава Србију и тако би Приштина добила место у УН-у, што би Вучића учинило поприлично срећним и отворило му евроатлантске и евроунијатске перспективе.

То би значило и коначни распад Србије, трајно уништење Републике Српске и било каквих српских народних и државних интереса. Уз геноцидни жиг који би нам одмах био утиснут, не бисмо више ни имали никаква права нити би нас неко чуо. Претворили би се у корпоративно глобално робље, а и данас имамо просечну плату мању од две трећине афричких земаља. Нестали би и изумрли, тихо, практично нечујно.

Поред одрђених мањкавости које има са правне стране, сви ми знамо да је актуелни Устав донет у циљу легитимне и легалне одбране Косова и Метохије. Свака прича о његовој промени данас се врши не због мањкавости, него да би се одрекли Косова и Метохије и унели нека болесна и накарадна решења по питању идентитета, типа да се обрише клаузула о томе да је Србија држава српског народа, клаузула о ћириличном писму у српском језику, о браку између мушкарца и жене итд. Србија би била не само осакаћена отимањем и евентуалним одрицањем од Косова и Метохије, него и изнутра (кон)федерализована.

То би заиста био наш крај. Оно што је и најтрагичније у целој овој причи јесте да се управо данас највише за рушење Устава залажу они који су били најгласнији за његово изгласавање, актуелна власт. Додуше, пре 11 година припадали су неким другим странкама и идеологијама. Али, једну ствар морамо имати у виду. Почивши патријарх српски Павле током свог земаљског живота није изашао ни на једне изборе или референдуме, осим за Устав 2006. године. И да тада око 17 часова другог дана референдума народ није видео да је он гласао за Устав, питање је да ли би референдум успео и Устав био изгласан.

Ако смо већ толико грешни и себи све ово дозволили, не смемо постати нељуди и лицемерне ништарије и дозволити рушење Устава и своје земље. Ипак је милион људи дошло на сахрану Светог патријарха Павла и још више му је одало пошту, моли се и запали свећу. Бар ово завештање патријарха Павла морамо одржати и сачувати, а требало би се подсетити и његових речи да смо ми као народ често били голубови, само што смо били окружени змијама.

Није добро бити само голуб, јер онда испадамо наивни и тешко страдамо, а са друге стране ако би били змије, постали би нељуди. Зато је и речено будите мудри као змије и безазлени као голубови. Према томе, Косово и Метохију морамо бранити, Косово је Србија-Србија је Косово, морамо бранити Устав Србије и морамо оборити са власти диктатора и узурпатора АВ који је добио намештене и покрадене изборе, а сада се спрема да зада завршни ударац Србији и српском народу.

Доле режим Александра Вучића и његових сендвич-бот улизица, лопова, издајника и ништарија. Судбину морамо узети у своје руке. Док то не урадимо за нас ће слобода остати глува, правда слепа, а истина нема. Верујем у Бога и у Српство.

Жарко Јанковић / Српски културни клуб

www.vaseljenska.com/misljenja/prodao-veru-ostao-bez-vecere/

18 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ