• Прво је Montenegro преко шверца цигарета, бијелог робља и наркотика покушао брукати Црну Гору. Потом је Montenegro кроз намјештени референдум Црну Гору одвојио од мајке Србије. Затим је Montenegro потпуно скинуо своју маску и отворено разоткрио своје наказно демонско лице признањем лажне шиптарске творевине на српском Светом тлу. У завршној фази Montenegro је самоубилачки хистерично извршио последњу издају и окренуо леђа и братској Русији, трчећим кораком хитајући у НАТО пакт
  • Црна Гора је мирна чак и кад је на Крсту. Не губи вјеру. Не одбацује наду. Не гасне јој љубав. Не нервира се. Зна Црна Гора да је Божија вјера јача од Montenegro невјере. Зна да је ово само час таме, и да иза туче ведрије је небо. Зна Црна Гора да је Бог јачи од ђавола. Да је добро јаче од зла. Да је последња побједа увијек на страни Господњој и Његове Цркве
  • Стога, Црна Горо, радуј се! Не буди тужна! На Крсту си али са Христом! Не хули на Бога већ се Њему моли! Ти си увијек знала да је Божија посљедња. Ако данас ђаволи славе, то само значи да је Васкрсење близу
Пише: Владимир Вуковић, уредник Принцип-а

Квазијуначком Montenegru је јутрос, 2. децембра 2015. године, послата званична позивница у једну отворено геноцидну организацију – НАТО. Наравно, Црну Гору нико ништа није ни питао. Montenegro је од Црне Горе одавно преузео иницијативу или тачније – многи од нас су издали часну Црну Гору и предали је у руке безчасном Montenegru. За шаку сочива. За мало пролазне власти. За брзобјежеће локум земаљске сласти. Васкрсли су јутрос сви прозападни Радоњићи а наново сахрањени русофилни Петровићи. Већ деценију и по, постали су нам милији ситни лупежи, улични шибицари и шверцери, од витезова духа и светих предака.

Прво је Montenegro преко шверца цигарета, бијелог робља и наркотика покушао брукати Црну Гору. Потом је Montenegro кроз намјештени референдум Црну Гору одвојио од мајке Србије. Затим је Montenegro потпуно скинуо своју маску и отворено разоткрио своје наказно демонско лице признањем лажне шиптарске творевине на српском Светом тлу. У завршној фази Montenegro је самоубилачки хистерично извршио последњу издају и окренуо леђа и братској Русији, трчећим кораком хитајући у НАТО пакт.

Црну Гору опет нико ништа није ни питао. Али Црна Гора је остала са Богом. Montenegro се ухватио у коло са ђаволима и већ помахнитало и трагикомично слави сопствену пропаст, скачући по гробовима светих предака. Са Montenegrom се данас духовно радују и све Јуде свијета, од оног Јуде Искариотског који је издао Бога, до оних Јуда и Јудица који се данас или јуче продадоше не за 30 сребрника већ за 20 евра или пакет једнократне помоћи. Али, заборавља Montenegro јер има мувље памћење. Јуда се кратко радовао. У сриједу је издао Бога а већ у петак је извршио самоубиство. Тужна је прича о Јуди и тужна је прича о Montenegru.

Црна Гора и без јудинских сребрника неће умријети од глади. Она се не може поткупити. Црна Гора је увијек сита чак и кад је гладна, јер је тјеше милијарде светих Анђела и светих предака, као и Љубав Бога Живога. Замислите те „среће“, не дао Бог никоме, да се са Montenegrom данас радују и сви Шиптари са окупираног Космета и Албаније; и Турци и њихови ловци на братске руске авионе; и хрватске усташе са свих страна свијета; и муслиманске ханџар дивизије; и братоубица Секула Дрљевић; и све милијарде и милијарде демонских сила на челу са самим Сатаном. О како им је „радост“ јадна и краткога даха.

Црна Гора је мирна чак и кад је на Крсту. Не губи вјеру. Не одбацује наду. Не гасне јој љубав. Не нервира се. Зна Црна Гора да је Божија вјера јача од Montenegro невјере. Зна да је ово само час таме, и да иза туче ведрије је небо. Зна Црна Гора да је Бог јачи од ђавола. Да је добро јаче од зла. Да је последња побједа увијек на страни Господњој и Његове Цркве. Montenegro је често пута покушао обрукати Црну Гору али је Црна Гора увијек остала миљама изнад каљуге гријеха Montenegra. Онај који пљује на Небо сам на крају бива попљуван својим злом. Свака Вавилонска кула, па и ова најновија коју граде полудјели лидери Montenegra, на крају се сручи на главу својих градитеља. Не треба много чекати и видјећемо својим очима како свете мошти наших предака почињу и видљиво да показују своју силу. Како клетве светог Петра Цетињског падају на главу најбједнијим издајицама Црне Горе, мајке Србије и братске Русије. Тешка је рука светог Петар Цетињског. Не дао Бог никоме а и не бих волио, нити би иком пожелио, да се налази под клетвом Цетињског владике и у избезумљеном НАТО колу полудјелог Montenegra.

Стога, Црна Горо, радуј се! Не буди тужна! На Крсту си али са Христом! Не хули на Бога већ се Њему моли! Ти си увијек знала да је Божија посљедња. Ако данас ђаволи славе, то само значи да је Васкрсење близу.

Принцип
7 гласовa