Борис Степанов

Амерички и европски новинари са посебном пажњом прате политички рад немачке канцеларке Ангеле Меркел. Крајем прошле године најутицајнији светски медији, међу њима и амерички журнал Time, француска агенција France-presse, Британски Times  и Financial Times су канцеларку називали „човек године“, „најјачи лидер Европе“ и друго. Једном речју –  Ангелу Меркел су неуморно хвалили. Пре врло кратког времена амерички „Форбс“ ју је осми пут назвао најутицајнијом женом-политичарем на свету.

Да, у САД и Европској унији се труде да подигну рејтинг Меркелове, јер у самој Немачкој он упорно пада. Дошло се до тога, да се он скотрљао на 35%, као 2011.г. Немци на себи осећају све промашаје владе коју води Меркелова. Избеглице су превршиле чашу стрпљивости гласача. У Берлину се све чешће чује да је Меркелова исцрпла све своје политичке ресурсе, да је време да сама схвати да власт треба да се уступи другим лидерима – еластичнијим и не толико зависним од Обаме. Немачка политичка и финансијска елита одлично зна да је Меркелова почела да поприма „бронзану боју“. Па наравно, када јој ласкају и новинари, а председник Обама је назива својом „најбољом другарицом“. Недавно је председник државе Јоахим Гаук, један од најпопуларнијих политичара у својој земљи, објавио да он не жели да учествује у другом председничком мандату. Може да се претпостави да је Хауков непорециви ауторитет сметао немачкој елити, да је он то схватио и да је решио да игра по сопственим правилима. 76-годишњи Гаук сада има рејтинг од 72%, и најпопуларнији је политичар у земљи. Али на врху популарности пастор Гаук жели да оде из велике политике. Можда је то тактички поступак како би се убрзо вратио и покушао да постане немачки канцелар? До марта 2017. господин Гаук ће бити савезни председник. А после тога треба да се тражи замена. Јер је врло могуће да Меркел може да изгуби следеће изборе; коалициони партнери једноставно не желе да имају с њом посла. Кад сви буду типовали на Гаука њој ће да се смеши само место председника савезне државе. Та  дужност у немачкој хијерархији уопште није лоша, стабилна је – бављење представничким функцијама, и то је све.

Наравно да је још рано да се прориче будућност Ангеле Меркел. Можда ће она смоћи снаге да је Немци поново заволе. Ко зна – свакакве метаморфозе се дешавају у животу. А за сада  госпођа Меркел сакупља снагу и броји ордење и медаље које је добила док је управљала Немачком. У њеном списку награда постоји престижна „Премија четири слободе“ за решавање миграционе кризе, два Велика крста Ордена „За заслуге“. Доста је и других важних међународних награда. Да набројим само најзначајније: Председничка медаља (Израел, 2014), Председничка медаља Слободе (САД, 2011), Орден  Заида (УАЕ, 2010), Орден Инфанта дона Енрики (Португалија, 2010), Орден за заслуге (Норвешка, 2007), Орден „За заслуге пред Италијанском Републиком (2006). Рекло би се да је све те награде Меркелова очигледно и заслужила, јер она је баш дуго била прави домаћин Европе, и о њеној енергичности и притиску има правих легенди. Истина, она је то често радила не зато што је хтела, већ по налогу старијег партнера из Беле куће, који је отада и назива својом најбољом другарицом. Барак Обама већ дуго зна да он у Немачкој има свог човека на кога увек може да се ослони.

Прочитај без интернета:
10 гласовa