Некада је хит била песма Здравка Чолића „Април у Београду“. Овог лета, хит је нова сапуница под називом „Бакир у Београду“.

Сценарио за долазак Бакира Изетбеговића у главни град Србије превазилази и све до сада виђено у јефтиним турским и индијским сапуницама. Те шетња Кнез Михајловом, те играње шаха на Калемегдану, те наручивање песама о Сарајеву… Јавност још само није обавештена шта наш пријатељ Бакир мисли о скадарлијским ћевапима. Да ли су бољи од оних на Баш-чаршији?

Заборавило се само једно: тешко би се у Београду нашло и пар стотина људи који би на улици познали Бакира Изетбеговића. Кога Бакир интересује у Београду? За шта је он Београђанима битан?

БиХ је типичан пример модерне колоније, она је призната као држава, али у њој главну реч воде странци.

Чак и у формалном смислу.

Које су то ингеренције Председништва БиХ? Шта они могу да одлуче, а да за то не питају Високог представника. Зашто би онда Србе интересовали овакви сусрети? О Драгану Човићу, хрватском члану Председништва БиХ, који је такође требао да се увери у београдско гостопримство, да и не говоримо. Њега би пролазници на Калмегдану вероватно помешали са неким од епизодиста из „Срећних људи“.

Чему цела ова ујдурма? Ваљда је требало овом посетом да се покаже величина српског премијера. Александар Вучић је победио! Показао је целом свету.  Њега су каменовали у Поточарима, а он је снимио сапуницу „Бакир у Београду“. Сада смо ближи свеобухватном помирењу, братству и јединству, светлој будућности. Наравно, све до новог великог инцидента и кризе, после које ћемо гледати конференције за штампу српског премијера са мелодрамским паузама, питањима које ће сам себи постављати и на њих одговарати, заплетима и расплетима као у сапуницама.

Гледаћемо нове представе за јавност, којима ће се слати порука бирачком телу, уморном и од тешких прилика и од врућине, како се Александар Вучић бори и свакако-побеђује. Остаје само отворено питање: шта овим добија Србија? Какав је то наш државни интерес заштићен после ове посете, шта ћемо ми после свега добити? Председник Владе је изабран да штити државне интересе, а не да режира сапунице. Шта грађане Србије брига како се Бакир осећао у Београду? Они плаћају порез из којег се намирују плате и остали трошкови државних функционера да би се штитили њихови интереси. А не да би се наручивале песме по београдским кафанама, којима се ваљда показује да је Александар Вучић победио? Уколико после ове посете дође до нових комешања у БиХ (а све су прилике да хоће), остаје да грађани Србије запитају Александра Вучића: шта је резултат ове његове „велике победе“? Чему је служило снимање сапунице „Бакир у Београду“?

Прочитај без интернета:
10 гласовa