Најпре је из свих оружја кренула канонада против СПС-а. У нападима је предњачила Зорана Михајловић. Све је отишло толико далеко, да су сви у Србији помислили како је СПС већ бивша владајућа странка.

А онда је премијер осуо паљбу по министру културе Ивану Тасовцу. Премијер је хтео да заштити ТАНЈУГ, али га Тасовац није слушао.

Тешко је поверовати да се унутаркоалиционе ствари морају решавати преко медија. Ако има проблема, то се решава иза затворених врата. Поготово се проблеми не решавају на начин како то ради Зорана Михајловић.

Још је теже поверовати да Вучић није могао да сачува ТАНЈУГ. Човек који се за све пита у земљи, а који иначе себе воли да представља као тврдог преговарача са ММФ-ом, као политичара који све решава, било да се ради о прибојском ФАП-у, смедеревском САРТИД-у, или панчевачком Икарбус-у, могао је да заштити и државну новинску агенцију.

Ко му се на том путу испречио? Тасовац? Некаква државна стратегија?

Оно  што данас гледамо, а што нам приређује владајућа СНС је јавно демонстрирање беса. А за тај бес нису криви ни СПС, а још мање Тасовац. Бес је настао због немогућности да распишу изборе. Све су били спремили, ставили страначку машинерију у погону, али су им забранили. Њихови западни пријатељи. И сада, пошто пред западним пријатељима (или менторима) не смеју ни да писну, бес искаљују над свима који им се нађу у видокругу.

Прочитај без интернета:
12 гласa