Борис Степанов

Понекад се стиче утисак да је за председника Турске Реџепа Ердогана конфронтација са Курдима постала циљ у животу. Он је потпуно престао да реагује на примедбе и савете Вашингтона и чврсто наставља да гази онако како је одлучио. Турска има довољно проблема у економском сектору, њен туризам је практично изгубио половину својих прихода, инфлација расте. Али то уопште не занима Ердоганов тим. Много је важнија сарадња са ИСИЛ-ом у трговини нафтом, испорука оружја терористима и кад год се пружи прилика отварање ватре на насеобине Курда који живе у Сирији.

Треба да се зна да сиријски добровољци Курда активно сарађују са антитерористичком коалицијом у Сирији. Управо су Курди постали једна од главних снага која се успешно супротставља ИСИЛ-у и џихадистима. Сиријски Курди формирају локалне органе власти и одреде за самоодбрану и не дозвољавају ИСИЛ-у да се на тим територијама одомаћи.

Много је западних новинара који су дошли до тужног закључка: „Турска се не бори против ИСИЛ-а, не бори се ни против председника Сирије Башара Асада. Уместо тога она се бори против Курда“. Ти исти британски и немачки аналитичари су већ више пута упозоравали Европљане да Ердоган може да уништи Турску разбацујући се оружјем по Сирији. Познати француски политичар и бивши први човек МИП-а Француске Бернар Кушнер је у интервјуу утицајном журнал Paris Match отворено оптужио Ердогана  да наоружава и подржава ИСИЛ. Јасно је да уколико такве изјаве долазе кроз поштовани журнал и пише их човек који је јако добро упознат, да тиме Ердоган од Запада у ствари добија нови минус. Париз схвата да Ердоган мора да се заустави. Вице-председник САД-а Џо Бајден, који тешко да се може назвати великим пријатељем сиријског народа, такође позива турске вође да се „поврате“ и да прекину са истребљивањем Курда. Међутим, то је за сада „разговор слепог са глувим“.

Кушнер већ виче из све снаге, удара на сва звона и говори да не треба убијати Курде, већ у њих улагати. То је једина снага у региону која је у стању да се супротстави ИСИЛ-у. Јер ДАИШ се из Сирије већ премешта у Либију и тамо уводи своје зверске законе. Уколико се Курдима не помогне, „куга 21.века“ ће сахранити цео Блиски Исток и уништити древну цивилизацију и хришћанство тог региона. Париз је преко Кушнера хтео да поручи да САД више не могу да играју досадашњу улогу. Улога Брисела је минимална. Навешћу један важан цитат из интервјуа Paris Match-a. Бивши министар иностраних послова Пете Републике је рекао: „Барак Обама није баш неки борац. Ми, Европљани, немамо да кривимо никога осим себе. Још увек нисмо формирали јединствен систем одбране иако смо на првим линијама фронта. Да је све другачије не би нам требали ни Обама, ни САД!“ – закључио је.

Произилази да је дојучерашњи најбољи пријатељ Вашингтона, како су често називали Кушнера до скора, отворено признао да рат у Сирији и подршка Ердогана од стране Меркелове, која је спремна да Турској поклони не само 10 милијарди евра, већ и да на себе преузме да се она прими у ЕУ по поједностављеном систему, представљају пресудну грешку која ће морати да се плаћа деценијама. Хвала Богу што до неких политичара који су „дошли себи“ истина стиже. Макар и касно, али ипак стиже. Ердоган, кога су сви сматрали борцем за демократију је показао своје право лице, борећи се против Курда и подржавајући ИСИЛ. И најзад – сви су га упознали. Такве је опасно примити у Европску унију. После нећеш моћи ни сам да се ослободиш греха. 

слика globalcir.com/vest/4554

Прочитај без интернета:
17 гласовa