Златко Богатиновски

Дубоко у сенци иза свих вести везаних за мигрантску кризу у Европи остају вести о посрнулој економији ЕУ и Еврозоне, о посусталом економском расту и још горе, о економском паду неких значајних земаља као што су Италија и Шпанија, или о економској стагнацији једне од две водеће земље ЕУ, Француске, о константном повећавању броја незапослених који се приближава забрињавајућој бројци од читавих 50 милиона, о томе да опет у већ споменутој Италији и Шпанији око 50% младих нема посао, о томе да крах и банкрот Грчке може да сруши и ЕУ…

Поред свих ових невеселих, а свакодневно присутних вести, које су скрајнуте због најезде миграната на Европу, има и једна која је наизглед вечна. Прича о богатству и сиромаштву, о имању и немању, о имућнима и беднима, о ситима и гладнима. Такође невесела за већину. Ону што нема ништа.

Пошто свака прича има два, а ова баш врло супротна, краја, постоји овде и мањина која је „весела“. Она која има пара.

Пођох трагом вести да Велика Британија неће примати мигранте и стигох до објашњења зашто. Па због своје краљице. Британци је јако воле, као и читаву краљевску породицу, каква год да је, а уме да буде никаква. И помажу јој и омогућавају, свесно и несвесно, да буде моћна и богата, тако се идентификујући са њом и имајући тај исти непоновљиви осећај моћи и богатства.

Да не би тај дивни осећај случајно почели да губе због навале миграната на Европу и могући „миграциони десант“ на њихово острво, једноставно су решили да не желе, јер „не могу“ да помажу мигранте, и онда их неће ни примати.

Па нису они тако богати као Србија да планирају градњу смештаја за почетних 400.000 бораца за нови и бољи живот у Европи, јер и Србија је у Европи, свидело се то некоме или не.

Британија је једно „сиромашно хиљадугодишње царство“ у коме не „царује другарство“ већ сиротињске монархије.

Тако се Британци ових дана више узрујавају и забринути су, не толико због миграната, као читава Европа која не зна шта ће са њима, јер Британци знају шта ће са њима, а то је да их неће, него причама о пропасти и паду краљице Eлизабете Друге на листама наjбогатиjих.

Међутим, како нас је спасоносно обавестио „Ројтерс“, британска монархиjа је од 9.септембра, када је краљица Елизабета Друга постала монарх коjи наjдуже влада Британиjом, претекавши тако чувену краљицу Викторију, уједно постала и наjбогатиjа у историjи.

Роjтерсова анализа имовине напаћене британске монархиjе, коју је врло заинтересованим читаоцима у Србији пренео „Танјуг“, па скоро истовремено и „Блиц“, показуjе да jе она увећала своjе богатство током неколико децениjа захваљуjући расту цена некретнина и земљишта, па оно сада „тежи“ око 22,8 милиjарди фунти (34,8 милиjарди долара) номинално.

Tа цифра ниjе довољна да би се британска монархиjа нашла на jедном од првих 10 места на „Форбсовоj“ глобалноj листи наjбогатиjих коjу предводи Бил Геjтс, али jесте довољна за место међу првих 20, у рангу агенциjе „Блумберг“ или оснивача феjсбука Mарка Закерберга.

Кад ово прочитамо, свима нам, и у Британији и у Србији, буде битно боље и осећамо олакшање. Национално ретардирани, новокомпоновани богаташи србијански, удворички и издајнички настројени политичари (а има ли их другачијих?) и идиотизована маса – ментално. Оно мало паметног и самосвесног света србијанскога је осетило олакшање – стомачно.

Али ту није крај различитим осећањима олакшања, барем у Србији, јер су нам подли Британци оставили ребус, као и њиховом пуку гологузијанском (то је специјалан витешки популистички ред у Великој Британији који је заслужан за саучествовање у свим вековним пљачкама и отимачинама широм планете које је вршила британска елита), о томе шта је чије у краљевској породици.

Дакле, процена богатства монархиjе jе компликована, jер jе део имовине у приватном власништву, део jе у власништву компаниjе за некретнине Њеног Величанства, „Kраун Истеjт“ („The Crown Estate“, и буквално у преводу „краљевске некретнине“, прим.аутора), а део у власништву државе коjи jе само под управом монарха за време његове владавине.

Бакингемска палата нас све утешно обавештава да „Kраун Истеjт“, коjи инвестира и управља некретнинама монархиjе и чиjи се капитал процењуjе на 11,5 милиjарди фунти, не припада краљици. Кад ово сазнасмо, нама бива лакше. Сиротој краљици сигурно тешко, и то много.

Идемо даље. Други наjважниjи извори краљевског богатства су Воjводства Ланкастер и Kорнвал, чиjа се имовина процењуjе на скромних 1,3 милиjарде фунти.

Kраљевска ризница, у коjоj се вековима сакупљаjу драгоцености, процењена jе на 10 милиjарди фунти, према подацима консултантске куће „Бренд фаjненс“ („Brand Finance“)

Ни у Роjтерсовоj, ни у процени „Бренд фаjненса“ нису укључене резиденциjе краљевске породице као што су „Бакингемска палата“, „Винздор“ или „Балморал“. То су оне оронуле вековима старе куће, практично безвредне страћаре, које би могле и да се сруше.

Tакође jе сложен процес раздвоjити шта припада поjединцима коjи тренутно чине краљевску породицу и имовину коjу су прикупиле претходне генерациjе током скромних 1.000 година владавине.

Што би Срби рекли – мало ли је? Е ту се ми и они битно разликујемо. Код њих такве реченице уопште нема. Па наравно да им је мало!

Да би то „мало“ што имају постало веће, побринуо се управо поменути „Краун Истејт“ који је од избиjања светске финансиjске кризе 2007. године, вредност имовине коjом управља више него удвостручио на 11 милиjарди фунти.

Нема монархија само брдо пара, већ и земље, то јест брда и долине. И то све више и више. Наиме, површина имања под управом компаниjе jе сада за 242,81 квадратни километар већа у односу на 1958, када jе монархиjа управљала површином од 1.375,93 км квадратна.

Kада се томе додаjу имања Воjводстава Ланкастер и Kорнвал и приватне резиденциjе краљице Балморал и Сандрингем, монархиjа управља земљиштем готово исте површине као оно коjим управља британско Mинистарство одбране од 2.428,11 км квадратних.

Коме до овог момента није било јасно зашто је одбрана краљице и монархистичке породице уједно и одбрана Британије – ваљда сада јесте.

Међутим, приватна имовина краљице jе обавиjена велом таjни и остаjе предмет спекулациjа. То да би „пучанство“ имало теме за магловите кафанске разговоре. Процене приватног богатства краљице углавном укључуjу њене поседе Балморал и Сандрингем и инвестициони портфолио вредан 110 милиона фунти, сачињен махом од акциjа водећих британских компаниjа. 

Дивна патриотска умреженост крупног и монархистичког капитала.

Али и поред оволиког силног труда да се накупи што веће богатство, на свеопшту народну жалост и у Великој Британији а и у доминиону Србији, краљица jе, са процењеним богатством од тричавих 340 милиона фунти, ове године испала са листе 300 наjбогатиjих Британаца коjу саставља „Сандеj таjмс“.

Друга тужна вест је да британска краљевска породица данас плаћа порез као сваки британски грађанин. Е то јој је зато што јој је премијер владе био Тони Блер, звани „морална нула“, а не Војислав Коштуница, звани „морална громада“, који је „својој“ монархистичкој породици, илити Карађорђевићима, средио многе финансијске и друге, апсолутно ничим врло незаслужене, погодности и привилегије.

Трећа тужна вест је подсећање да је Eлизабета Друга 1997. морала да се опрости од краљевске jахте, коjа jоj jе била веома драга, а тадашња тек изабрана лабуристичка влада ниjе била спремна да одобри плаћање нове.

Е то је већ супер вест за нас у Србији. Поставља се питање, шта је британска краљица, која нема јахту, за Новака Ђоковића, који има јахту, а при том је и Србин. Па чак и вишегодишњи „освајач“ Вимблдона, и то усред главног града остатака британске империје, Лондона.

У том неизвесном британско-српском надметању око имања и немања, краљица међутим има финансијски џокер не само за Новака Србина већ и за друге светске играче – Краљевску ризницу.

То је ризница направљена од поклона и добровољних прилога чланова фан клуба „Британска монархија“ који су се вековима скупљали широм света. Добро, није баш увек било добровољно, било је ту и по нека тона проливене али варварске крви, тако да је то све занемарљиво.

Оно што није занемарљиво је, иако процењена, у ствари, непроцењива вредност Kраљевске ризнице, коjа садржи на хиљаде драгоцености, укључуjући ремек дела Рембранта, Пусена и Леонарда да Винчиjа.

Ово је био први део европске драме – о „заслужено“ стеченом богатству.

Ово што следи је други део европске драме – о „заслужено“ стеченом сиромаштву.

Како наводи „Оксфам“, међународна организација за развој, у извештају „Европа у служби већине“, само 1% људи у тој истој Европи поседује чак трећину европског богатства, док сваки четврди Европљанин, односно 123 милиона људи, живи у сиромаштву.

Другим речима, седам милиона најбогатијих Европљана поседује исти ниво богатства као 662 милиона најсиромашнијих грађана.

За непуне четири године, управо после избијања светске економске кризе између 2009. и 2013. године, број Европљана који нису више у стању да плате рачун за грејање, нити могу да се изборе са непредвиђеним трошковима, је скочио са 7,5 милиона на 50 милиона људи, како је пренео белгијски лист „Еко“.

Забрињавајућа и још тужнија је следећа богаташко-сиротињска математичка диспропорција. Према подацима банке „Креди Суис“, док мање од 1% најбогатијих Европљана поседује око трећину укупног богатства на континенту, 40% најсиромашнијих располаже са мање од 1% укупног нето богатства Европе.

„Оксфам“ даље наводи да у Европи тренутно живи 342 милијардера. Пошто је британска краљица ове године испала са листе 300 наjбогатиjих Британаца коjу саставља „Сандеj таjмс“, ја се заиста забринуто питам да ли је бар обезбедила неко од ових преосталих 42 места?

У извештају се подвлачи огроман утицај најбогатијих појединаца, мултинационалних компанија и интересних група на европске политичаре, и наводи се да међу компанијама које саветују Европску комисију у вези са пореским реформама, 82% њих заступа приватне и трговачке интересе.

Ови подаци врло сликовито осветљавају чињеницу да растућа неједнакост онемогућава ефикасну борбу против сиромаштва, иако је Европа једна од шест најбогатијих региона у свету у ком сиромаштво не би требало уопште да постоји.

Где ће се у овакве „дарове милосрдног“ капитализма, поготово овог неолибералног, уденути и ови мигрантски несрећници који тако грозничаво хрле ка ЕУ чије су водеће земље и директно, уз САД, учествовале у раскућивању милиона на Блиском истоку и на северу Африке, и прављењу пакла од уређених и нормалних држава – остаје да се види.

Прочитај без интернета:
17 гласовa