Борис Степанов

У Француској и Холандији се све чешће чују позиви да је време за припрему референдума, по узору на енглески брекзит. У Паризу су већ одлучили како ће се звати: фрексит. Французи отворено говоре да они имају много више разлога за напуштање Европске уније него становници Велике Британије. Откако постоји Европска унија (до одлуке Велике Британије 23.06 ове године) само су је три територије напустиле: Гренланд који је добио самоуправу од Данске, направио је референдум 1982.године и 1985. изашао; Алжир који је сматран за део Француске је пошто је добио независност 1962.године изашао из Европе, а после педесет година за његовим примером је 2012.године изашло из ЕУ карибско острво Сан-Бартелми. Он је постао прекоморска територија Француске, а не део департмана Гвадалупи.

Првим је о фрекситу проговорила Марин ле Пен, вођа Националног фронта. Она је обећала да ће, уколико победи на изборима у пролеће 2017.године, по питању чланства Француске у ЕУ организовати референдум. То се може лако објаснити, јер оних који желе да се потчине чиновницима из Брисела данас је међу становницима Пете републике све мање и мање. Марин ле Пен одлично осећа расположење бирача, њен предизборни програм и обећање да ће одржати фрексит додали су јој гласове за изборе. И то не само чланова њене партије, већ и оних који су разочарани у социјалисте и садашњег председника Франсуа Оланда.

Тренд ка разводу од Европске уније подржао је и бивши домаћин Јелисејске палате Никола Саркози. Он маштао да се врати на власт. Искусни Саркози је мало смекшао идеју о референдуму и изјавио је да више воли да говори о реформисању ЕУ, а посебно о француско-немачком регионалном лидерству. Он има намеру да о томе разговара са политичарима у Берлину. Сада се Французи са извесном носталгијом присећају година власти Николе Саркозија који је од 2007. до 2012. био домаћин Јелисејске палате. За разлику од Оланда који је прихватио да га по питању избеглица на повоцу води Ангела Меркел, господин Саркози је увек био познат као присталица чврстих мера према нелегалним мигрантима. Терористичке акције у Паризу и Ници су Французе отрезнили. Рејтинг Франсуа Оланда је пао заувек, а затим су Французи почели да се присећају Саркозија као достојног политичара коме се поново може поверити власт у Француској. Сада је врло актуелна још једна Саркозијева иницијатива, у којој је предлагао да се пооштри Шенгенски споразум како би се зауставила река избеглица ка Европи. Толерантни социјалисти и њихове присталице који и дан-данас проповедају „Слобода – једнакост – братство“, у земљи су „збринули“ огроман број људи из Северне Африке, за које се затим испоставило да један део њих представљају сурове убице и терористи, који су повезани са ИСИЛ-ом. Осим фрексита „републиканац“ Саркози обећава да ће „Француску да врати Французима“. Под тим он подразумева јачање улоге државе у животу друштва и гаранцију безбедности за Француску и све Французе. По Саркозијевим речима, у његовим предлозима нема ни мржње, ни страха, већ само здрави смисао.

Прочитај без интернета:
12 гласa