2015.година је Ангелу Меркел претворила у европску газдарицу. Утицајни светски листови – амерички журнал Time, агенција France-presse, британски Times и Financial Times су канцеларку скоро истовремено назвали „човек године“. Таква једнодушност међу западним журналистима се одавно није осетила. Американци, Британци и Французи одлучно знају да се Берлин данас претворио у центар економских и политичких одлука које чврстом руком води госпођа Меркел. У Европској унији и у Бриселу се више ни један корак не може направити без одобрења Немачке. Немци имају највише пара, најјачу економију, утицајне банкаре. Зато мале земље и зависе у свему од онога што ће рећи или како ће их посаветовати госпођа канцеларка.

Наравно да је јасно да без обзира на своју самосталност Немачка није самостална, а то није ни била. После 9.маја 1945.године она је сасвим потпала под контролу САД и још увек све налоге добија само из Вашингтона. Није важно ко је домаћин Беле куће, важно је да наређења морају да се извршавају и да америчке инструкције морају  да се оживотворују.

За разлику од својих претходника Вилија Бранта, Хелмута Шмита, Хелмута Кола, Герхарда Шредера, госпођа Меркел  се баш много и не супротставља америчком диктату. Понекад чак изгледа као да су је претворили у специјалног представника Беле куће у Европи. То је постало посебно приметно када су  садашњи амерички вођа Барак Обама и канцеларка Меркел почели да под себе заједно подвлаче Европску унију. У априлу ове године Барак Обама ће допутовати у Немачку на редовни састанак са госпођом Меркел. То ће бити његова пета посета Немачкој. Формалан повод је учешће на индустријском сајму у Хановеру, највећем на свету. А у ствари њих двоје треба у четири ока да се договоре о детаљима споразума о „Трансатлантском  трговинском и инвестиционом партнерству“ које ће САД-у донети десетине билиона долара, а СРН помоћи да коначно целу Европу натера да јој се потчини.

Прочитај без интернета:
27 гласовa