Дочекали смо оно што се и најављивало у добро обавештеним круговима у Београду претходних дана: ПУПС је раскинуо коалицију са СПС и најавио да ће приступити СНС.

ПУПС је постао познат 2008. године, када су лидери ове партије повукли ногу и први претрчали код Бориса Тадића, помажући да се тада формира „превропска власт“. За њима је брзо прешао и Ивица Дачић и потписао „историјски споразум“ са Тадићем.

Наравно, све је то била представа за јавност, пошто је Дачић још много раније био притиснут и усмерен од стране западних амбасадора да направи такав корак, али је за политичку анализу важан аргумент ПУПС-а: они су пришли Тадићу пошто им је обећао повећање пензија. Тада су ишли са оним ко им је обећавао повећавање, а данас…

Партија уједињених пензионера Србије, која је настала због бриге о пензионерима, ући ће у преговоре са премијером који је смањио пензије. Не треба да зачуди ако подрже и нова смањивања пензија.

Ваљда је и то брига за пензионере.

Свакако, ово све указује на бешчашће ПУПС-а, али пре свега и на постојање системског проблема у Србији. Шта странкама пише у програму, како се зову, шта су им предизборна обећања, уопште нема везе са корацима које потом предузимају када дођу на власт. Тада се све заборавља и наставља онако како одговара западним амабасадорима.

То је силовање демократије, отворено лагање бирача, грађана Србије, којим се потпуно обесмишљавају избори. То што је радио ПУПС у нашој политици зато ће оставити много дубље последице, него што се на први поглед чини. Због таквих ће страдати српска демократија. А шта ће уследити када се то деси, тек ћемо видети.

Прочитај без интернета:
12 гласa